Liberalna ideologija kojoj je najveća vrednost novac, dovela je Nemce i jedan broj drugih naroda Evrope do toga da je zločinaštvo postao norma njihovog ponašanja

Knjiga Leonida Maslovskog „Ruska pravda“ pokazuje nedolučnu ulogu Zapada u pripremi Nemačke za rat sa SSSR-om. Tridesetih godina 20. veka Rusija (SSSR) se razvijala tempom koji je u značajnoj meri prevazilazio tempo razvoja svih ostalih zemalja sveta. Takva situacija nije zadovoljavala SAD i određene međunarodne krugove.

Nemačka je ponovo počela da priprema rat sa Rusijom, tj. sa Sovjetskim Savezom. I opet se rukovodstvo Nemačke upecalo u postavljenu zamku i pogubilo svoj narod, boreći se za svetsku prevlast SAD. Da, upravo tako. Nemci su se u drugom svetskom ratu borili za prevlast u svetu, ne za sebe, već ni sami ne znajući, za SAD.

Od 1924. godine nemački monopolisti uz najaktivnije učešće SAD i Engleske, računajući da će iskoristiti Nemačku kao udarnu pesnicu protiv SSSR-a, počeli su da obnavljaju vojno-industrijski potencijal Nemačke. Versajski mirovni sporazum iz 1919. godine, kojim je bilo zabranjeno Nemačkoj da ima vojsku, bio je zaboravljen. Nakon što je Nemačka izgubila Prvi svetski rat 1914—1918. godine samo „lenjivci“ nisu bacali kamenje na Nemce.

Nemcima su se smejali, unižavali ih, predstavljali ih kao nepotpune ljude. Nemcima su govorili da nisu sposobni ni za šta i da samo umeju da počinju i gube ratove. Nemci su se osećali uvređenima, ali su Prvi svetski rat, koji je odneo 10 miliona života, zaista pokrenuli i izgubili i zato su ćutali, trpeli, osećajući svoju krivicu. To je trajalo 15 godina.

U Nemačkoj je 1933. godine na vlast došla fašistička partija (osnovana 1919. godine) sa Adolfom Hitlerom na čelu. Hitler je izjavio: „Nemci, vi ste veliki narod, u vas teče plava krv.“ Nakon mnogo godina poniženja i uvreda, Nemce su nazivali velikim narodom! Nemcima su obećali čitav svet i skoro čitava Nemačka je krenula za Hitlerom. Na takav način su raspirivači sukoba i osmislili rat.

Nemci su već počeli da maštaju o ruskoj i ukrajinskoj teritoriji. U to vreme SAD i Engleska nastavili su sa ulaganjima u nemačku vojnu industriju i SSSR-u je bilo jako teško da se takmiči sa Nemačkom u proizvodnji naoružanja, broju vojnika i oficira.

Drugi svetski rat je počeo 1939. godine, kako bi SAD postigle sledeće strateške ciljeve: međusobno uništavanje ili značajno slabljenje SSSR-a i Nemačke i potčinjavanje Evrope volji SAD. Amerika je želela da eliminiše dve sile koje su joj smetale da uspostavi svetski diktat i živi na račun tuđeg rada, tuđeg bogatstva. Eliminacija Nemačke i SSSR-a otvarala je put SAD za vlast nad svetom.

Bez aktivne pomoći Nemačke od strane SAD i Engleske Drugi svetski rat nije mogao buknuti, jer Nemačka nije bila u stanju da naoruža vojsku najsavremenijim naoružanjem tog vremena. SAD i Engleska su stvorili uslove za početak rata za uništavanje SSSR-a.

Liberalna ideologija kojoj je najveća vrednost novac (u socijalističkoj ideologiji najveća vrednost je čovek), dovela je Nemce i jedan broj drugih naroda Evrope do toga da je zločinaštvo postao norma njihovog ponašanja.