Katolička crkva mogla bi uskoro dobiti prvog sveca – samuraja! I to ne bilo kakvog, već mučenika, jer je papa Franja ove nedelje odobrio Dekret o mučeništvu Takajame Ukona, japanskog samuraja iz 16. veka koji je umro zato što nije htro da se odrekne svoje katoličke vere.

Reč je o prvom stepenu procesa pre beatifikacije i kanonizacije, prenosi Radio Vatikan

Takajama Ukon rođen je 1552. godine u japanskoj provinciji Jamato, u vreme kad su isusovački misionari tek počeli da dolaze u tu zemlju. Kad je imao 12 godina, njegov se otac Takajama Tomoteru prešao je u katoličanstvo a potom odveo na krštenje svog sina koji je dobio ime Justo, pa ga današnji japanski katolici i zovu Dom Justo Takajama ili Hristov samuraj.

Budući da je Takajama u Japanu bio daimjo, odnosno moćni feudalni vladar, iznad kojeg je bio samo šogun, imao je mnoge povlastice, poput posedovanja velikog imanja i mogućnosti podizanja vojske, on je kao katolik koristio svoju moć da bi podržao i zaštitio hrišćanske misionare u Japanu, omogućujući tako prelazak u katoličanstvo na hiljade svojih sunarodnika.

Izabrali siromaštvo i proterivanje

Kad je započeo progon hrišćana pod japanskim kancelarom Tojotomijem Hidejošijem 1587. godine, mnogi od onih koji su tek skoro postali katolici se odrekli svoje nove vere. Međutim Takajama i njegov otac, umesto da se odreknu katoličanstva, odlučili su da napuste ugledno mesto u društvu, birajući siromaštvo i proterivanje. Premda su ga mnogi prijatelji pokušali nagovoriti da odbaci Hrista, Takajama je ostao postojan u hrišćanskoj veri.

Takajama nije hteo da se bori protiv drugih hrišćana te je zbog toga živeo u siromaštvu. Deset godina kasnije, novi kancelar Tokugava Iejasu podstiče još žešće progone hrišćana pa je tako naredio da se razapne 26 katolika, a 1614. je hrišćanstvo u Japanu u potpunosti bilo zabranjeno.

Takajama je ybog toga sa 300 drugih katolika bio primoran da ode u izgnanstvo na Filipine. Nedugo nakon što je tamo stigao, umro je od posledica zlostavljanja u svojoj domovini. Na trgu pored Kuirino avenije u Manili stoji kip Takajame na kojem je prikazan u tradicionalnoj samurajskoj odeći, s katanom okrenutom prema dole, na kojoj je lik razapetog Hrista.

takajame-ukona.jpg
Wikipedia 

Japanska biskupska konferencija predala je 2013. godine opsežni dokument za beatifikaciju tog katoličkog samuraja, a juče je njegova kauza napravila korak naprijed s odobrenjem Dekreta o njegovu mučeništvu. Budući da je Takajama umro u egzilu od posledica zlostavljanja, u postupku za proglašenje blaženim vodi ga se kao mučenika – objasnio je p. Anton Vitver, glavni postulator Družbe Isusove.

Prvi hrišćani u Japan došli 1549. godine

Prvi hršćanski misionari doprli su do Japana još 1549. godine predvođeni isusovcem svetim Franjom Ksaverskim, a broj katolika je za vrlo kratko vreme porastao do nekoliko stotina hiljada. Ali, nakon krvavih progona koji su usledili, hrišćanstvo je u Japanu vekovima bilo u ilegali.

U Nagasakiju su tokom progona hrišćana 1596. razapeti sveti Pavao Miki, isusovac rođen u bogatoj japanskoj porodici i njegovih 26 prijatelja, franjevaca, isusovaca i laika, nakon što su u lancima propešačili hiljadu kilometara.

Pavao Miki je prvi japanski mučenik i zaštitnik Japana, a proglasio ih je svetima 1862. papa Pio IX.

Privilegovana plemićka vojska

Samuraji su bili privilegovana plemićka vojnička kasta feudalnog Japana do revolucije 1868. godine. Nosili su dva mača, tj. katanu i vakizaši. Sledili su put bušida, koji opisuje kodeks ponašanja i životnu filozofiju, a jedini su imali prezime. Morali su počiniti harakiri - samoubistvo ako im je povređena čast. Čast je bila centar života, koji im je bio posvećen odbrani svog gospodara; bio to plemić, feudalac ili car lično.

Bili su u obavezi da znaju da čitaju, pišu i računaju. Gajili su interes za ples, igru na tabli Go, literaturu, poeziju i čaj. Samuraj koji je izgubio gospodara ili koji ga nikada nije imao, nazivao se ronin.

(Slobodna Dalmacija)