NISU SAMO KRVOLOČNI TERORISTI, VEĆ MNOGO VIŠE: Šest lica Islamske države

Možda strah od terorizma stvara našu želju da Islamsku državu nazivamo terorističkom organizacijom, ali stav da se radi samo o problemu terorizma, neće pomoći da se ona pobedi. Moraju se prepoznati i poraziti sva njena lica, piše američki analitičar Danijel Bajmen

Ali, ako reč “terorizam” nije najzgodnija, ni druge mogućnosti nisu nesavršene. Islamsku državu je najbolje opisati kao amalgam, koji spaja karakteristike mnogih njenih različitih tipova - neki su legitimni, neki stvarno zli. Pitanje definisanja uvek ometa naše razumevanje terorizma, kada nema zajedničke odrednice. Neuspeh da se prepozna i suprotstavi svim licima koje Islamska države pokazuje svetu, ozbiljno ograničava sposobnost da se ona porazi.

Počnimo sa oznakom terorista. Napadi u Parizu, na Sinaju i San Bernardino jasno pokazuju da Islamska Država koristi međunarodnim terorizmom da bi se postigao psihološki efekat, da se zastraše neprijatelji i privuku regruti.

Ovo nas dovodi do druge etikete: pobunjenici. Islamska država se vešto kreće po maoističkom spektru delovanja. Svakodnevno sprovodi gerilski rat i pokušava da mobiliše političku podršku, što su klasične osobine pobunjenika. Istovremeno, skoro svaka pobunjenička grupa takođe koristi terorizam, široko definisan. Islamska država, na primer, koristi bombaše samoubice koje napadaju neprijateljske policijske i vojne snage, ubija iračke i sirijske protivnike (uključujući i lidera rivalske grupe džihadista), i kao deo svoje pobunjeničke borbe na druge načine koristi ono što se obično smatra terorističkom taktikom..

Ipak, ove dve osobine čine da Islamska Država izgleda uobičajeno - čak i previše. Ova grupa je takođe bizaran kult, moderni Bič Božji. To obuhvata seksualno ropstvo i silovanja, i mnogi od njenih regruta su više nego verskom privrženosti motivisani potragom za avanturom, željom za ubistvom i razaranjem, i dinamikom grupe i osećajem pripadnosti. Retorika ISIS je često mesijanska i apokaliptična, a njen propagandni časopis na engleskom jeziku, Dabik, dobio je ime po gradu u Siriji, gde po proročanstvu treba da se desi jedna od poslednjih borbi sa snagama Krstaša. Pre skoro deceniju, jedan od Bagdadijevih prethodnika je u Iraku naredio svojim ljudima da izgrade propovedaonice za Mahdija, mesijanskog spasioca koji će vladati tokom kraja vremena i doneti pravdu u svetu.

Iako su mnogi od vojnika Islamske države potpune budale (jedan regrut je na primer razneo sebe i učionicu gde je učio da bude bombaš samoubica i ubio još 21 svog kolegu) njene današnje vođe su lukave, a njena ideologija je vrlo prilagodljiva ciljevima političkog delovanja. Moto Islamske države je "trajanje i proširenje", i ona nastoji da brani svoju teritoriju i osvaja nove, obično na oportunistički način. Kada su ideološke postavke u suprotnosti sa državnim potrebama, obično prevagnu iteres države. Oni tvrde da je najviša dužnost muslimana da brani njihovu državu.

Ovde dolazimo do njenog najimpresivnijeg, i najstrašnijeg, uspeha: to je de fakto država, sa sopstvenom vojskom. Terorističke grupe imaju dugu istoriju samouzdizanja, ali težnja Islamske države ka pravoj državnosti nije daleko od realnosti. Ona vlada nad ogromnom teritorijom - koja je na vrhuncu bila otprilike veličine Velike Britanije - i kontroliše sudbinu oko šest miliona ljudi. Islamska država ima vojsku, zajedno sa tenkovima i drugim teškim naoružanjem, a njen stil borbe je često veoma konvencionalan - baš kao i većine država. Pravno, državnost zavisi, delimično od priznavanja, ali većina sociologa prati trag Maksa Vebera, koji je definisao da država ima monopol na legitimno nasilje. Islamska država je razoružala ili potisnula suparničke grupe u oblastima kojima upravlja i postigla monopol nad nasiljem. Mnogi bi mogli osporiti da li je to nasilje legitimno ili ne, ali ono ima bar neke lokalne sledbenike, a njegovo sprovođenje zakona i reda u zemlji iscrpljenoj haosom joj daje dodatni legitimitet.

Tvrdnja Islamske države da je država zaslužuje dodatni legitimitet time što ona obezbeđuje i pruža socijalne usluge. ISIS obezbeđuje medicinske usluge, sprovodi kontrolu cena, stvara sudove i policiju, tera lokalne opštinske radnike da se vrate na posao, angažuje saobraćajne policajce, a čak je stvorila i biro za zaštitu potrošača. Kvalitet ovih usluga i upravljanje je često loš, ali su u ratnim zonama dragocene čak i ograničene usluge. Naučnik Mara Revkin je utvrdi da meštani često imaju povoljan stav prema Islamskoj državi jer bolje od svojih rivala obezbeđuje javni red i usluge. Ako su svi oko vas vrlo loši u tome, možete osvojiti ljude jednostavno tako što ćete biti manje loši.

Pored toga, Islamska Država isteruje druge pružaoce usluga, uključujući i međunarodne nevladine organizacije, jer oni prete njenom monopolu na pružanje usluga. Međutim, napori da se uništi njena trgovina naftom , kao i pad cena nafte, mogu da ometaju njene finansije. Oni taj novac mogu da nadoknade samo pljačkom ili iznudom. Čini se da su javne usluge Islamske države sve lošije i skuplje, što može da dovede do pada njene popularnosti.

Islamska država je, međutim, veoma revolucionarna: nije zadovoljna fokusom samo na svoju neposrednu oblast poslovanja, već deluje više kao revolucionarni državni sponzor terorizma. Islamska država je osnovala ili nastoji da osnuje takozvane "provincije" širom muslimanskog sveta da bi srušila tamošnje vlade i ohrabrila širenje njenog modela, dok poziva pojedince na Zapadu da počine akte terorizma. Iako tačan odnos sa mnogim njenim pokrajinama ili filijalama nije poznat, njena uloga je često koordinacija, finansiranje, jačanje sposobnosti i davanje strateškog pravca, dok lokalne grupe same određuju operativne detalje.

Možda nas strah od terorizma stvara našu želju da Islamsku državu nazivamo terorističkom organizacijom, ali stav da se radi samo o problemu terorizma, neće pomoći da se ona pobedi. Kako bi se najbolje borilo protiv nje, moraju se prepoznati i poraziti sva njena lica.

(Lawfare - priredio M. Đorđević)