ZIKA KAO POSLEDICA GENETSKOG INŽENJERINGA: Virus se proširio posle stvaranja GMO komaraca u Brazilu

Virus ima potencijial da dostigne razmere pandemije. Glavni zadatak WHO je da utvrdi zašto je došlo do epidemije kako bi virus mogao da se suzbije.

WHO je najviše zabrinuta iz četiri razloga: moguće povezanosti infekcije sa poremećajima pri porođaju i neurološkim sindromima, potencijala za međunarodno širenje infekcije, nedostatka imuniteta u novopogođenim oblastima i zbog nepostojanja vakcine ili određene terapije, kao i brzih dijagnostičkih testova.

Zika virus kao da se stvorio niotkud. Iako je on prvi put otkriven 1947. godine, zaraženi su se tek sproadično pojavljivali u Africi i južnoj Aziji. Prvi slučaj u Pacifiku je prijavljen 2007. godine. Tek 2013. godine su ponovo prijavljene manje epidemije u Africi i zapadnom Pacifiku, ali i američkim kontinentima. Brazil je prvi slučaj zika virusa prijavio u maju 2015. godine, a od tada se situacija dramatično pogoršala.

Brazil se sada smatra epicentrom epidemije zika virusa, pošto je tamo najmanje 4.000 beba sa mikrocefalijom rođeno od oktobra.

Kada se ispituju epidemije koje imaju potencijal prerastanja u pandemiju, potrebno je istražiti sve okolnosti i mogućnosti. Stoga se mora uzeti u obzir i jedan važan događaj iz 2015. godine.

Firma Oxitec je svoju prvu farmu genetski modifikovanih komaraca otvorila u Brazilu u julu 2012. godine s ciljem istrebljenja denga groznice. Inače, denga groznicu šire isti oni komarci koji šire zika virus. Do jula 2015. godine, kratko nakon što su genetski modifikovani komarci prvi put pušteni u divljinu u Džazejru u Brazilu, Oxitec je ponosno objavio da je smanjio broj komaraca koji šire denga groznicu, zika virus i čikungunju za više od 90%.

Iako to zvuči kao izuzetan uspeh, što u neku ruku i jeste, mora se uzeti u obzir jedna alarmantna mogućnost.
Priroda uvek nađe način, te se pokušaj kontrole denga groznice, zike i drugih virusa Brazilcima obio o glavu.
Genetski modifikovani komarci koje je stvorio Oxitec su genetski izmenjeni tako da većina njihovih potomaka umre pre zrelosti. Naime, modifikovani su samo mužjaci komaraca koji prenose svoj gen i ubijaju larve pre nego što one dostignu zrelost, pod uslovom da tetraciklin nije prisutan za vreme njihovog razvoja. Upravo tu nastaje problem.

Prema neobjavljenim dokumentima Komiteta za trgovinu i poljoprivredu Brazila, Brazil je treća država u svetu po količini antibiotika u hrani za životinje, odnosno treća država u svetu po primeni tetraciklina u hrani za životinje. Procenjuje se da životinje apsorbuju svega 25% antibiotika i da se ostalo izluči u vidu izmeta.

Prema jednom poverljivom dokumentu Oxitec-a koji se pojavio 2012. godine, stopa preživljavanja komaraca može da poraste i do 15% ukoliko se u njima nađe i najmanja količina tetraciklina.

Čak i u odsustvu tetraciklina, ima onih komaraca koji neće u potpunosti naslediti gene genetski modifikovanih komaraca, iako njihova stopa preživljavanja iznosi 3-4%.

WHO je takođe napomenula da će vremenski uslovi koji se očekuju usled fenomena El Ninjo biti izuzetno pogodni za porast broja komaraca.

Predsednik Obama je pozvao na razvoj efikasne vakcine protiv zika virusa, a oko 200.000 vojnika u Brazilu trenutno pokušava da se izbori sa širenjem virusa. Navodi se da su ovi komarci uočeni i u Velikoj Britaniji. Najveća ironija u svemu tome jeste što firma koja je napravila genetski modifikovane komarce u stvari britanska firma sa sedištem u Americi.

(Webtribune.rs)