Amerikanci su poznati po pozitivnom pogledu na život, ali ankete povodom predsedničkih izbora pokazuju da su glasači ljuti, što može objasniti uspeh ne-mejnstrim kandidata, kao što su republikanac Donald Tramp i demokrata Berni Sanders. Ali šta je to što podstiče frustraciju?

Anketa CNN / ORC sprovedena u decembru 2015. godine pokazuje da su 69% Amerikanaca ili "veoma ljuti" ili "donekle ljuti" u vezi toga "kako se stvari razvijaju" u SAD.A isti procenat - 69% - je ljut jer politički sistem "radi samo za insajdere sa novcem i moći, poput onih na Vol stritu ili u Vašingtonu", navodi se u u istraživanju NBS / Vol Strot Džurnala iz novembra.Mnogi ljudi nisu samo ljuti, oni su ljući nego što su bili pre godinu dana, navodi se u istraživanju NBS / Eskuire od prošlog meseca - naročito republikanci (61%) i belci (54%), ali i 42% demokrata, 43% Latinosa i 33% Afro-Amerikanaca.

Kandidati su osetili to raspoloženje i prilagođavaju retoriku. Donald Tramp, koji je verovatno bolje nego bilo koji drugi kandidat osetio frustraciju birača, kaže da je "veoma, veoma ljut" i da će "rado prihvatiti plašt besa", dok njegov republikanski takmac Ben Karson kaže da je naišao na "mnoge Amerikanci koji su obeshrabreni i besni dok gledaju kako im američki san izmiče ".Demokratski predsednički kandidat Berni Sanders kaže: "Ja sam ljut i milioni Amerikanaca su ljuti," dok Hilari Klinton kaže da "razume zašto su ljudi besni".

Evo pet razloga zašto neki birači osećaju da je američki san u ritama.

1. Ekonomija

Najosnovniji izvor javnog besa i nezadovoljstva u SAD je neuspeh ekonomije da ostvari stvarni napredak u srednjoj i radničkoj klasi u SAD tokom proteklih 15 godina", kaže Vilijam Galston, stručnjak za studije upravljanja na Brukings institutu.Iako je stopa nezaposlenosti pala sa 10% u 2009. godini na 5% u 2015. godini - Amerikanci i dalje osećaju manjak u svojim novčanicima. Prihodi domaćinstava 15 godina stagniraj . Postoji osećaj da ima mnogo loših poslova a prilika je sve manje, kaže Galston. "Krivci za to lako mogu biti, sa leve strane milijarderi, banke, i Vol Strit. Sa desne strane su imigranti, druge zemlje koje iskorišćavaju nas i međunarodnu ekonomiju - to su dve strane iste političke medalje", kaže Galston.

2. Imigracija

Demografska slika Amerike se menja - od 1965. je stiglo skoro 59 miliona imigranata, a nisu svi legalno ušli u zemlju. Pre četrdeset godina, 84% američke populacije je bilo sastavljeno od ne-hispano belaca - do prošle godine ta cifra je pala na 62%. Predviđa se da će se ovaj trend nastaviti, i do 2055. ne-hispano beli ljudi će činiti manje od polovine stanovništva. Očekuje se da će do 2065. oni činiti samo 46% stanovništva od 2065. Do 2055- će se u ameriku doseliti više Azijata nego bilo koje druge etničke grupe."Ovo je bila era velike demografske, rasne, kulturne, verske i generacijske promene", kaže Pol Tejlor, autor knjige Sledeća Amerika. "Dok su neki slavili ove promene, drugi ih žale Neki stariji, belji birači ne prepoznaju zemlji u kojoj su odrasli. Postoji osećaj da su se pojavila neprijateljska plemena", kaže on.SAD trenutno imaju 11,3 miliona ilegalnih imigranata, a migranti često postaju meta besa.

3. Vašington

Na pitanje da li veruju vladi, 89% od republikanaca i 72% demokrata kažu "samo ponekad" ili "nikad", prema anketi Pju Risrč. Šest od 10 Amerikanaca misli da vlada ima preveliku moć, pokazalo je istraživanje Galupa, a vlada je dve godine zaredom označena kao glavni problem SAD - iznad pitanja kao što su ekonomija, poslova i imigracije.Blokada na Kapitol Hilu i utisak nemoći izabranih zvaničnika vodi u razočarenje između 20 do 30% birača, kaže stručnjak za glasanje Karlin Bouman, iz American Enterprise Institute. "Ljudi vide da se političari bore a da se stvari ne menjaju. Nadležnosti Kongresa su značajno porasle od 1970. i ima još više povoda za kritiku. Ljudi se osećaju udaljeniji od svoje vlade", kaže ona.Vilijam Galston misli deo popularnosti Donalda Trampa i Berni Sandersa potiče od frustracije onih koji sistem vide kao neispravan. "Dakle, na desnoj strani imate nekog "snažnog čoveka ", poput Berluskonija i Putina, koji će srediti stvari, a na levoj strani imate nekoga ko odbija male promene i poziva na političku revoluciju", kaže on .

4. Mesto Amerike u svetu

Amerika se obično gleda kao supersila, ali broj Amerikanaca koji misle da su SAD "iznad svih drugih zemalja u svetu" je sa 38% u 2012. pao na 28% u 2014. godini. Sedamdeset odsto Amerikanaca takođe misli da SAD gube međunarodno poštovanje."Za zemlju koja je navikla da bude na vrhu, poslednjih 15 godina nisu bili dobri u pogledu spoljne politike. Postoji osećanje da je ratu od 9/11 koji nikada nije prošao, i osećaj da Amerika ne zna šta hoće i da stvari ne idu naš način ", kaže Roberto Tamerlan. Uspon Kine, neuspeh da se poraze talibane i spor napredak u borbi protiv takozvane Islamske države je doprineo anksioznosti.Amerikanci se više plaši mogućnosti terorističkih napada nego u bilo kom trenutku od 9/11, navodi se u Nev Iork Times-/ CBS anketi. Američka reakcija na napade u San Bernardino je drugačija od francuskog reakcije na napade u Parizu, kaže Galston. "Dok je Francuska okupljena oko vlade, Amerikanci su se okupili protiv nje. Postoji utisak da američka vlada ne uspeva u svojoj najosnovnijoj obavezi očuvanja sigurnosti zemlje i naroda."

5. Podeljena nacija

Demokrate i Republikanci su postali ideološki polarizovanijim nego ikad. Tipična (umereni), republikanac je sada konzervativniji u svojim osnovnim socijalnim, ekonomskim i političkim pogledima od 94% demokrata, , dok je 1994. godine od 70%, prema Pju Risrč. Prosečan demokrata je u međuvremenu postao liberalniji od 92% od republikanaca, u odnosu na 64%.Studija je takođe pokazala da se broj Amerikanaca sa veoma negativnim pogledom na suprotnu strani udvostručio, a da je animozitet toliko dubok, da bi mnogi bili nesrećni ako bi im se bliski rođak oženio sa osobom drugog političkog uverenja.Ova polarizacija čini komplikovanijim dostizanje zajedničkog stava u velikim pitanjima kao što su imigracija, zdravstvena zaštita i kontrola oružja, što zauzvrat ljuti drugi deo biračkog tela. "Uprkos porastu polarizacije u Americi, velika masa u sredini je pragmatična. Oni nisu potpuno odvojeni, ne žele da vide Vašington u blokadi, ali oni im se smučila politička atmosfera," kaže Pol Tejlor. U ovu grupu spada dosta mladih ljudi koji nastoji da izbegava stranačke etikete. "Ako budu glasali," kaže on, "mogu da igraju važnu ulogu na izborima."