PRIČA ŽENE ROĐENE U AUŠVICU: Miris spaljenog ljudskog mesa širio se logorom

"Mnogo vremena je prošlo, ali je važno da i poslednji preživeli puste glas. Ja sam verovatno najmlađa od njih, ali je moja dužnost da sačuvam sećanje na stradale", rekla je.

Koliko zna, ona je jedna od dve bebe rođene u Aušvicu. Njeni roditelji su se venčali 1943. godine, međutim kada su nacisti okupirali Mađarsku završili su u vozu za logor. Njena majka je već bila trudna, a otac je nešto kasnije umro od iscrpljenosti jer su bili prisiljeni na težak fizički rad. Majak je bila toliko pothranjena da se trudnoća nije ocrtavala do 7. meseca. Iako je bila tek novorođenče , Anđela kaže da je boravak u Aušvicu svakako obeležio ceo njen život.

"Bila sam veoma bolesna beba. Novembra 1945. kada sam imala godinu dana imala sam svega tri kilograma" rekla je. "Zbog majčine neuhranjenosti posledice nisu nikad nestale, visoka sam svega 152 cm", dodala je.

I njena majka je preživela horor Aušvica. Oroš se tek prošle godine vratila u Aušvic na nagovor svog polubrata. Pri poseti logoru, prišao joj je nemački advokat koji ju je zamolio da svedoči na suđenju Oskara Greninga, poznatijeg kao "knjigovođa Aušvica".

"U prvi mah nisam htela to da radim. ali onda sam čula kako su pojedini preživeli zagrlili Greninga u sudnici opraštajući mu, i tada mi je krv prokuvala", kaže Anđela.

"Mi, preživeli, ne možemo da oprostimo u ime 6 miliona ljudi koji su pobijeni. Tada sam odlučila da svedočim", kaže.

Ona odbacuje izgovore SS oficira koji su govorili "Samo smo izvršavali naređenja" rekavši da je to laž. "Znali su da će deca, muškarci i žene biti pobijeni kada stignu u logor. Miris spaljenog ljudskog mesa... širio se iz krematorijuma. Bili su tamo, dakle, bili su deo masovnog ubistva", kaže Anđela.

Dodala je iako je dosta vremena prošlo, ovi zločini ne mogu da se zaborave.

(Local.de)