To što stranka koja je ušla u parlament 2013. nema dovoljno iskustva ne plaši Islanđane, naprotiv. Oni žele, kako se čini, da raskrste sa negovanjem veza političara i finansijskih krugova koje je razotkrilo urušavanje bankarskog sektora 2008

Na Islandu vlada gotovo puna zaposlenost, društvo je miroljubivo, a država blagostanja funkcioniše. Međutim, razočarani u političare, Islanđani su spremni da vlast povere Piratskoj stranci. To što ova stranka nema dovoljno iskustva ne plaši ih a pre svega žele da poruče tradicionalnim strankama da im je dosta politike koju vode i političkog sistema koji neguju.

Island je u martu 2015. povukao kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji, ali je član šengenskog prostora i Evropskog ekonomskog prostora (EEA). Parlamentarni izbori na Islandu su još daleko - održaće se na proleće 2017, ali je podrška stranci Pirata u istraživanjima javnog mnjenja dobila spektakularne razmere. Prema rezultatima ankete objavljenima 28. januara, tu stranku bi podržalo 41,8% građna. Ovaj uspon iznenađuje i same članove stranke koju je pre nešto više od tri godine formirala pobornica Vikiliksa (WikiLeaks) Birgita Jonsdotir kako bi se borila za unapređenje propisa i prava u oblasti interneta. Poslanica Asta Helgadotir (25) na pitanje da li je ta stranka spremna da vlada iskreno odgovara sa "ne". "Ali mislim da se treba upustiti. Ako dobijemo dovoljno glasova, bili bismo prvi koji su ostvarili pravo da formiraju vladu. To bi bio naš zadatak prema biračima", rekla je on.

To što stranka koja je ušla u parlament 2013. nema dovoljno iskustva ne plaši Islanđane, naprotiv. Oni žele, kako se čini, da raskrste sa negovanjem veza političara i finansijskih krugova koje je razotkrilo urušavanje bankarskog sektora 2008. Andrea Gudmundsdotir (54), vrhunski kuvar, rekla je za AFP da je odustala od podrške tradicionalnoj levici u opoziciji, koja loše prolazi u istraživanjima javnog mnjenja, i okrenula se Piratskoj stranci. Ona želi da pošalje poruku svim tradicionalnim strankama, "pre svega Stranci nezavisnosti i Naprednoj stranci" koje čine vladajuću koaliciju desnog centra. "Želim da im kažem da nam je dosta politike koju vode", rekla je ona. Helga Vala Ejstejnsdotir, 24-ogodišnja konobarica, smatra da uspon Piratske stranke predstavlja "korak u dobrom pravcu". "Ubeđena sam da će stranka ostvariti dobre rezultate naredne godine. Poverila bih im da vladaju", dodala je ona.

Gledano spolja teško je shvatiti zašto Islanđani ovako razmišljaju. Na Islandu nema onog nezadovoljstva koji je u Grčkoj dovelo Sirizu na vlast a levičarskom Podemosu omogućio u Španiji da osvoji 20% glasova. Nezaposlenost je na kraju 2015. bila neverovatnih 1,9%, dok je kupovnu moć osnažio snažan rast plata. Island je među zemljama sa najmanje izraženim nejednakostima koje je kraj finansijskog buma ih je još više umanjio. Dug očekivan životni vek od 83 godine rezultat je dobrog zdravstvenog sistema. U celini Island nema problema sa kriminalom tako da je pravosuđe moglo da se usredsredi na bankare odgovorne za finansijsku krizu, od kojih je gotovo 30 i osuđeno. Ipak, jedna od tema o kojoj se vodi polemika, jeste nezadovoljstvo građana zbog smanjenja poreza za najbogatije koje je poteklo od vlade desnog centra.

Piratska partija smatra da je to rezultat elitističkog, netransparentnog političkog sistema koji se nije dovoljno menjao od proglašenja nezavisnosti 1944. godine. Na Islandu je u vreme dok je na vlasti bila levica (2009-2013) pokrenut spektakularan projekat donošenja novog ustava. Građani su učestvovali u izradi novog ustava, što je omogućilo i dozu direktne demokratije. Na referendumu je 66% građana podržalo ustav, ali je najviši akt ostao "zaglavljen" u parlamentu.

Parlament "i dalje funkcioniše kao u 19. veku", kaže Helgadotir. Ona je zajedno sa kolegama poslanicima Piratske stranke ukazala na sve teškoće sa kojima se suočavaju poslanici koji pokušavaju da zaista kontorlišu rad vlade. U okviru parlamenta, Altingi, omiljene teme Pirata su transparentnost javnog života, ljudska prava i zaštita prava pojedinca na internetu. Njihovi predlozi u domenu ekonomske politike su manje jasni. Stefanija Oskarsdotir, profesorka političkih nauka na Univerzitetu Islanda, smatra da ova stranka neće moći dugo da privlači širok spektar birača, od ekstremne levice do desnog centra. Podsetila je da osnivačica Pirata, Birgita Jonsdotir, vidi stranku kao stranku levice i da je privlači ideja da fomira izborni savez sa stranakama levice. Oskarsdotir je ukazala da će "takav razvoj" odvratiti neke birače od Pirata.

(EurActiv.rs)