OBAMA PRED ODLUKOM ŽIVOTA: Pružiti ruku Putinu, ili podržati saudijsko-turski napad na Siriju

Predsednik Obama mora da odluči da li će dozvoliti da se sirijski građanski rat završi и Asad i dalje ostane na vlasti, ili će podržati eventualnu tursko-saudijsku invaziju.

Ovo je verovatno najvažnija odluka pred kojom se Obama našao u svojih osam godina predsedničkog mandata, pošto tursko-saudijska invazija rizikuje da izazove direktan obračun između Rusije i NATO, pošto je Turska članica ovog saveza.

SAD tradicionalno imaju ogromnu moć nad klijentskim državama poput Turske i Saudijske Arabije. Dakle, naredba iz Vašingtona je obično dovoljna da se takve vlade zaustave. Ali, na čelu Ankare i Rijada su impulsivni ljudi čiji opstanak na vlasti jako zavisi od sprečavanja Asadove pobede i izbegavanja ponižavajućeg poraza sirijskih pobunjenika koje podržavaju.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i princ Muhamed bin Salman su takođe počeli i da prkose Vašingtonu, dok obojica nastoje da ojačaju svoju vlast. Erdogan vodi kampanju za referendum koji bi u Tursku uveo predsednički sistem, da bi opravdao moć koju već ima, i deluje kao de fakto izvršni lider, dok se potencijalni rivali plaše da ospore njegovu preuveličanu vlast. Posle ovomesečnog brutalnog obračuna u kurdskom gradu Cizre, koji je ostavio veliki deo grada u ruševinama, Erdogan je okrenuo pažnju prema sirijskim Kurdima. Oni su među najboljim borcima na terenu protiv Islamske države, podržavaju ih i SAD i Rusija a prete da ostvare de fakto autonomiju unutar Sirije, koju Erdogan namerava da uništi. Boreći se protiv Islamske državu, Kurdi takođe smetaju Erdoganovom cilju zbacivanja Asada. Neuspeh bi mogao značiti njegov politički kraj, i osećajući tu opasnost, sve je ratoborniji prema bilo kome ko mu stoji na putu.

Saudijci izgledaju jednako spremni za borbu. Princ Muhamed bin Salman je zamenik prestolonaslednika, drugi po redu za nasledstvo krune. Ali njegov otac, kralj Salman pati od demencije, a aktuelni prestolonaslednik, Mohamed bin Najef se smatra lojalnim SAD. Ali 30-godišnji Muhamed je pokrenuo najnezavisniju vojnu politiku u istoriji moderne saudijske države. On je rekao da ne veruje u SAD, a kao ministar odbrane nesmotreno je pokrenuo katastrofalni rat u Jemenu, gde - uprkos razaranju - najmoćnija arapska vojska ne može da pobedi najsiromašniju arapsku naciju. Muhamed je uložio svoj kredibilitet u ishod rata u Jemenu, a takođe je obećao da će se boriti i sa regionalnim uticajem Irana. Dakle on može ići na sve ili ništa.

Turska i Saudijska Arabija su uspostavili zajednički štaba u bazi Indžirlik u Turskoj, gde pristižu saudijski avioni i trupe. Saudijci takođe planiraju vojne vežbe unutar Kraljevine sa 150.000 vojnika iz 20 arapskih država. Jordan, je međutim, razumno najavio da neće učestvovati u invaziji, osim ako joj na čelu budu SAD i Britanija, i ima mandat U.N. Saveta bezbednosti "u punoj koordinaciji sa Rusijom".

Međutim, ratni oblaci nad Sirijom su nastavili da tamne duž granice sa Sirijom. U nedelju je Turska počela da granatira položaje sirijskih Kurda, uključujući i one u gradu Azaz u provinciji Alepo. Saudijska ministar inostranih poslova Adel al-Džubeir je rekao da Rusija "neće uspeti da spase" Asada.

Asad se suprotstavlja fanatiku Erdoganu

Sa svoje strane, Asad nije isključio da će Turska i Saudijska Arabija izvršiti invaziju, i u intervjuu za AFP je rekao: "Logično, intervencija nije moguća, ali je ponekad stvarnost u suprotnosti sa logikom, posebno kod iracionalnih ljudi. Zato je ne isključujem iz jednog prostog razloga: Erdogan je fanatik koji naginje ka idejama Muslimanskog bratstva. On živi Otomanski san i veruje da ima islamsku misiju u našem regionu. Isto važi i za Saudijsku Arabiju. Kolaps terorista u Siriji je kolaps njihove politike.."

Rizici saudijsko-turske invazije Sirije su ogromni. Da li će Turska tražiti zaštitu od NATO ako sirijska ili ruska avijacija usmrti nekog njenog vojnika? Kako SAD mogu odgovoriti na pogibije savezničkih vojnika Saudijske Arabije? Invazija bi mogla suočiti saudijske trupe protiv iranskih snaga, što bi mogla da bude istorijska bitka sunita i šiita.

Uprkos teškoj retorici, Saudijska Arabija je bar jasno stavila do znanja da neće napasti bez vođstva SAD. To nedvosmisleno šalje loptu u Ovalnu sobu Bele kuće gde je predsednik Obama odoleo slanju američkih trupa u novi rat, ali navodno želi da izbegne dalje otuđivanje "saveznika" Turske i Saudijske Arabije.

Takođe, državni sekrfetar Džon Keri nije ništa izjavio o mogućoj invaziji. Umesto toga je koristio svoje bliske veze sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovim da pokuša da dogovori delimičan prekid vatre koji je trebalo da počne u petak. Ali SAD i Rusija se ne slažu ko treba da bude na listi terorista. Iz Pentagona su stigli drugi mešoviti signali, gde je sekretar za odbranu Ešton Karter "pozdravio" saudijski ponudu u vidu kopnenih trupa. Stvar se raspravljala na sastanku ministara odbrane NATO-a prošle nedelje, ali je jedini ishod bio prihvatanje specijalnih snaga iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Obama javno nije dao nikakve naznake šta će uraditi ako Turska i Saudijska Arabija nastave sa planom invazije. Nije čak ni jasno da li on i dalje ima moć da ih zaustavi. S druge strane, kada bi prihvatio rusko-sirijsku pobedu i novu vladu koju bi podržao Iran, Obama bi se našao pred žestokim kritikama uticajnih neokonzervativaca Vašingtona, kao i republikanaca. Ali da li on ima drugog izbora ako želi da izbegne rat sa Rusijom?

U prošlu subotu Obama je pozvao ruskog predsednika Vladimira Putina. Nije poznato šta su razgovarali o mogućoj invaziji na Siriju. Međutim, ako je Obama zapretio da će intervenisati ukoliko Rusija ne prekine svoju vojnu podršku sirijskoj vojnoj ofanzivi, to je znak da sile počinju igru "ko će prvi da trepne" i svet bi se mogao naći u sred najozbiljnije opasnosti od kubanske raketne krize.

Takođe ne znamo šta Obama govori Turcima i Saudijcima. U ponedeljak su obe zemlje ublažile svoju ratobornu retorike. Možda im je Obama saopštio jedinu moguću normalnu poruku: izbeći vojni sukob sa Rusijom po svaku cenu.

Ali izgleda da će i u Kremlju i u Beloj kući ostati upaljena svetla kako dve nuklearne sile traže način da izbegnu sudar.

(Consortiumnews-priredio M.Đorđević)