Ogromno poput mora, rusko Bajkalsko jezero jedno je od najvećih svetskih prirodnih čuda.

Po površini je veće od, recimo, Belgije, sedmo je u svetu po veličini, a staro je oko 25 miliona godina i duboko 1.624 metra. Bajkalsko jezero je i najveće slatkovodno jezero koje sadrži oko 20 odsto svetskih zaliha slatke vode.

Osim što je najdublje i najstarije na svetu, Bajkalsko jezero koje se nalazi u Sibiru u azijskom delu Rusije zasigurno je i jedno od najlepših jezera, pogotovo tokom hladnih sibirskih zima.

U drevnim kineskim tekstovima, bilo je poznato i kao “Severno more”. U njega se uliva više od 300 reka – ali samo jedna, Angara, i ističe iz njega.

Nalazi se u dubokom rascepu, na mestu na kojem se Azija doslovno razdvaja i veruje se da će u dalekoj budućnosti biti deo velikog okeana. Zbog starosti i prilične izolacije u njemu postoji izrazito bogat i neobičan životinjski svet, pa ga nazivaju i ruski Galapagos.

Danas je na 5 do 10 km od njegovih obala zabranjena seča šuma, a industrijski pogoni morali su da ugrade prečiščivače, tako da voda koja se kroz njih vraća u jezero može i da se pije. Tako je, velikom upornošću domaćeg stanovništva, najveći i najčistiji izvor slatke vode u svetu postao primer očuvanja okoline u tom regionu.

Ipak, mnogi se boje da je i Bajkalsko jezero nepovratno uništeno industrijom. Stanovnici četrdesetak gradića uz obalu nekada su iz jezera pili vodu jer je bila izuzetno čista. Međutim, brojne fabrike značajno su doprinele zagađenju.
Od nekadašnjeg bisera ostaće močvara što će se odraziti i na ekosistem cele planete.

(Jutarnji)