Prvi deo pregovora evropskih zvaničnika u Briselu gde se skoro celu noć raspravljalo o migrantskoj krizi i položaju Velike Britanije unutar EU, završeni su u ranim jutarnjim časovima.

Iz sale je prvo izašao premijer Britanije, Dejvid Kameron sa predsednikom Evropske komisije Donaldom Tuskom. Iako su mnogi mediji preneli da je Kameron napustio pregovore, ta informacija nije bila tačna, dalje diskusije se očekuju oko 12 sati.


Na pregovorima je između ostalog bilo reči o predlogu koji je podržala Francuska a u kojoj se navodi da Britanija ne bi mogla da dalje pregovara o svom članstvu u Uniji, ukoliko bi bilo izglasano njeno napuštanje. Kameron je na sastanku upozoren od evropskih zvaničnika kako neće dobiti drugu šansu, ukoliko se sada ne postigne dogovor.

Neposredno pre nego što su pregovori prekinuti, Tusk je istakao kako je "napravljen napredak, ali da ipak treba još mnogo toga da se uradi".

Evropski lideri, ponudili su različita rešenja za dogovor migrantske krize o kojoj se takođe raspravljalo. Pored ovih pitanja, postoje još četiri glavna pitanja koja treba da se reše. Jedno od njih je politika prema migrantima iz EU koji u Britaniju dolaze u potrazi za poslom. Italijanski premijer Mateo Renci je istakao da je "manje optimista" nego što je ranije bio.

Renci: Migraciona kriza je zajednički problem

"Migraciona kriza je zajednički problem svih država članica EU. Ako ne pokažete solidarnost, onda bi zemlje koje najviše doprinose budžetu EU mogle da prema vama budu manje solidarne", rekao je Renci evropskim kolegama tokom sinoćne večere, rekao je neimenovani zvaničnik, prenosi Rojters.

mateo-renci-rojters-12-feb-2016.jpg.jpg
Rojters 

Renci je zapretio istočnoevropskim zemljama smanjenjem razvojnih fondova EU koji su namenjeni njihovim najsiromašnijim regionima, dodaje britanska agencija. U jeku najgore migracione krize u Evropi posle Drugog svetskog rata, Mađarska, Poljska, Slovačka i Češka Republika su među najglasnijim protivnicima planova EU o transferu tražilaca azila, koji pristižu u južnu Evropu, u druge države članice EU, navodi Rojters.

Oko trećina sedmogodišnjeg budžeta EU vrednog bilion evra za period od 2014. do 2010. godine izdvojena je za projekte u siromašnim, većinom bivšim komunističkim zemljama i regionima 28-članog bloka kroz takozvane "strukturalne fondove".

(Gardijan)