Zahvaljujući proizvođačima nakita, stalna pomama za dijamantima vlada širom sveta. Ipak, traganje za lokacijama koje kriju dijamante može biti pravi izazov. Ili ne?

Biljka Pandanus candelabrum je jasan znak da ste stigli na pravo mesto: nemojte se iznenaditi ako ispod nje pronađete dijamante, piše National Geographic.

Ovu biljku, koja izgledom podseća na palmu, lako je naći jer raste i do 10 metara u visinu, i to oko kimberlitskih cevi – vulkanskih cevi starih milionima godina, unutar kojih vlada pritisak idealan za formiranje dijamanata.

Kimberlitske cevi su retke i nastaju izbacivanjem istopljenog kamenja na površinu zemlje. Otopljeni kamen se na tom putu hladi, pri čemu se formiraju cevi. Neke od njih su prilično stare – i do 1,2 milijarde godina. Najčešće su one malo mlađe – stare između 70 i 150 miliona godina.

Kako se minerali i kamenje potiskuju nagore kroz cevi, u komorama se povećava pritisak, što su idealni uslovi za stvaranje dijamanata.

Botaničari ipak nisu sigurni da li P. candelabrum raste samo oko ovih cevi, ali do sada je samo tu zabeležena. Smatraju da joj pogoduje ovakvo zemljište, bogato kalijumom, fosforom i magnezijumom.Sve u svemu, kimberlitske cevi su retke, a još su ređe one koje sadrže dovoljno dijamanata da bi se uopšte isplatila njihovo iskopavanje. Oko 6.000 ovih cevi je do sada otkriveno, a na veoma malom broju je sprovedeno iskopavanje. Problem je i što se često nalaze u šumskim predelima u kojima je eksploatacija teška. S otkrićem ove biljke, i to bi moglo da se promeni.

Ideja o korišćenju biljaka indikatora u potrazi za dragocenim mineralima je nešto što je već dugo aktuelno u svetu.

Biljka Haumaniastrum katagense (bakarni cvet) ima posebne mehanizme koji su joj omogućili da zauzme specifično mesto u ekološkoj niši, gde druge biljke ne bi opstale. Ova biljka se može naći oko afričkog bakarnog pojasa Katangan i ukazuje na visoke koncentracija bakra. Studije pokazuju da su se neki članovi njene familije adaptirali tako dobro na prisustvo otrovnog bakra u zemljištu da pokazuju pojačanu aktinost hlorofila, pigmenta fotosinteze, kada je zemljište izuzetno bogato ovim metalom.

SA SAJTA NATIONAL GEOGRAPHIC PREPORUČUJEMO VAM JOŠ:

Biljka u zatvorenoj boci bez zalivanja buja više od 40 godina

Kako od tekile napraviti – dijamant?

10 najposećenijih turističkih atrakcija na svetu

MONOGAMIJA U SVETU ŽIVOTINjA: 11 vrsta koje su verne jednom partneru

Krave daju više mleka dok slušaju muziku, a neke pesme im se posebno dopadaju!

TAJNE INDIJE: Jeste li čuli za „Veliki indijski zid“, drugi najduži na svetu?