Samoubilačke napade prvi su počeli da koriste Japanci koji su bili kamikaze tokom Drugog svetskog rata. Za ovaj najradikalniji oblik terorizma potrebna je dobra psihološka priprema, ističu stručnjaci.

Francuski antropolog Dunija Buzar tvrdi da konkretno, Al Kaida svesno pokušava da poremeti moralnu ravnotežu kako bi ih dovela u disbalans. Abdelahamid Abaud, vođa terorističke grupe koja je izvela napad u Parizu, živeo je nekoliko dana duže nego što se nadao. Bio je pripremljen na to da će u razmeni vatre sa snagama bezbednosti poginuti, ali ipak je uspeo da pobegne.

abdelhamid-abaud.jpg
YouTube/Printscreen 

Specijalci su ga nekoliko dana kasnije pronašli i ubili. Pre nego što se pridružio Islamskoj državi, Abaud je bio sitni kriminalac koji je u zatvoru upoznao ekstremiste. Pod njihovim uticajem se radikalizovao i pristupio teroristima.

Japanci su poslednje ratne 1945. raspolagali sa 2.200 pilota-kamikaza, a njihovi samoubilački letovi su su na Amerikance imali kobne fizičke i psihološke posledice.

"Samožrtvovanje u sebi sadrži ono što se se u budizmu označava kao smanjenje ega u korist nečeg uzvišenog" istakao je novinar Džozef Krojtor koji je napisao studiju na temu samoubilačkih atentata.
Japanci su bili ti koji su samoubilačke atentate uveli u arapsko-muslimanski svet, tvrde stručnjaci. Potvrda ove tvrdnje leži u terorističkom napadu koji se dogodio u maju 1972. u Izraelu.

pariz-napadi-terorizam-ajfelova-kula.jpg
AP 

Tri Japanca, članovi „Japanskih crvenih brigada“ su na aerodromu Ben-Gurion ubili 26 ljudi, a ranili 80. Atentat su planirali zajedno sa „Narodnim frontom za oslobođenje Palestine“.
Atentatori samoubice, kako piše američki politikolog Robert Pejp u svojoj knjizi „Umiru da bi pobedili: Strateška logika terorizma samoubistvom“, nisu ljudi koji su se pogubili: oni dobro znaju šta rade. Jedino što su im potrebni obredi, rituali kako bi se pripremili i stabilizovali. U kontekstu Bliskog istoka, ta teza je potvrđena kako kod verski-motivisanih, tako i kod sekularnih samoubica.
Budućim atentatorima pune se glave rečenicama kako se oni koji se žrtvuju posle žive sa bogom, živi i zbrinuti.

Napadi u Parizu pokazali su sa kako banalnim idejama mladi ljudi mogu da se pokrenu na tako nešto. Odvratiti ih od toga, mnogo je teže. „Radikalizovani mladići ideološki opijaju jedni druge“, ističe antropološkinja Dunija Buzar i zaključuje: „Oni tako i sami pletu lanac smrti“.

(DW.com)