Lekar Roberto Kanesa, pedijatar i kardiolog, preživeo je pad urugvajskog vojnog aviona u Andima 13. oktobra 1972. godine a da bi preživeo jeo je svoje prijatelje koji su poginuli.

Od ukupno 45 putnika, koliko ih je bilo u avionu, 12 je poginulo pri samom udaru u tlo, petoro je umrlo narednog dana. Kanesta je posle 40 godina odlučio da ispriča šta se sve desilo sa avionom kada je imao samo 19 godina.

Tokom puta avion je upao u jak vetar i krenuo polako da pada. Kanesta je probao da se održi držeći se čvrsto za stolicu, a nakon što se avion nasilno prizemljio on je uspeo da se spasi. Međutim, oko njega su se čuli krici povređenih a bilo je i puno vatre.

Posted by Roberto Canessa on Thursday, September 29, 2011

Odmah je prepoznao svog drugara Gustava Zerbina i obojica su se obradovali zato što su preživeli.

"Probali smo da nađemo još nekog ko je bio živ. Bilo je sve hladnije, pa smo posle otvorili kofere u potrazi za toplom odećom".

Međutim, njegova drama se ovde nije završila jer se 17 dana nakon nesreće na njih obrušila lavina koja je usmrtila još ljudi.

Posted by Roberto Canessa on Thursday, September 29, 2011

Narednih nedelja, mladići su stalno umirali i bilo je sve manje šanse da će ostali preživeti. Nalazili su se na 3.600 metara nadmorske visine u surovom planinskom terenu, a spasilačke ekipe nisu verovale da neko može da preživi.

Ogromna glad učinila je svoje pa je očajni Roberto odlučio je da uradi ono što je mislio da nikad neće, da jede ljudsko meso.

„To je bio jedini izvor proteina i masti koji smo imali a bilo nam je odvratno. Posmatrajući sa aspekta savremene civilizacije to je bila jeziva odluka. Osećali smo se poniženo a dostojanstvo mi je bilo srozano. Morao sam da uzmem komad mesa svog prijatelja i da ga pojedem da bih preživeo“, objašnjava Roberto.

Homenaje a los rubistas uruguayos que sobrevivieron al accidente de 1972,en las canchas de Old Boys,en pe–alolen.luego...

Posted by Roberto Canessa on Thursday, September 29, 2011

Preživeli putnici spaseni su nakon 72 dana, i to nakon desetodnevnog mučnog pešačenja, kada su uspeli da pronađu pomoć.

Kanesa kaže da se u trenucima kada je trebalo da jede svoje prijatelje lomio i pomišljao da bi bilo bolje da umre.

"Setio sam se svoje majke i zaželeo da se što pre vratim kući. Tada sam imao i devojku Lauru, s kojom sada imam troje dece“, ispričao je nesrećni čovek.

(Daily mail)