Sukob sile u usponu i sile na zalasku je neminovan, kaže novinar britanskog Independenta.

Treći svetski rat neće izbiti na Bliskom istoku, Korejskom poluostrvu ili nekoj drugoj osetljivoj zoni, nego u Južnokineskom moru, tvrdi Piter Popem.

Zašto tamo? Zato što je realno očekivati da jedna sila u usponu (Kina) i jedna čije vreme prolazi (SAD) ukrste oružje.

kineska-i-americka-zastava.jpg
Profimedia 

Britanski novinar smatra da obe zemlje u padaju u takozvanu Tukididovu zamku, nazvanu po čuvenom grkom istoričaru i generalu, koji je u "Istoriji Peloponeskog rata" opisao rat između Atine i Sparte, u kom je i sam učestvovao. Tukidid je zaključio da je taj rat izbio zato što se tadašnja sila Sparta osetila ugroženom zbog uspona nove sile - Atine.

prvi-svetski-rat-srpski-vojnik.jpg
Profimedija 

Sličan poredak i odnos snaga svet je video i pred početak Prvog svetskog rata, kada je Britansko carstvo s otvorenim neprijateljstvom gledalo na uspon Nemačkog carstva.

Popem smatra da se slična situacija ponavlja i danas, kada Amerikanci sa sve većim nepoverenjem gledaju ekonomski i vojni uspon Kine. Da nije reč samo o "razmišljanju jednog novinara", svedoči i izjava kineskog predsednika Sjia Đinpinga u septembru lane, kada je u Sijetlu komentarisao baš "Tukididovu zamku":

sji-djinping-sijetl.jpg
Fonet/AP, 24.09.2015. 

"Kina želi da produbiti svoj odnos sa SAD po pitanju razvoja obe zemlje, kao i strateških ciljeva. U svetu ne postoji Tukididova zamka. Ali ako velike zemlje budu stalno ponavljale strateške greške, mogle bi da stvore takve zamke", rekao je on.

Popem konstatuje i da Amerikanci imaju daleko najveći vojni budžet na svetu i da u mnogim apektima svoje spoljne politike jesu militaristička nacija, a da je Kina ubedljivo druga po vojnom budžetu, koji povećava iz godine u godinu da bi razvila vojnu tehnologiju koja može da parira američkoj.

On takođe podseća na čarku od pre tri nedelje, kad je američki razarač s navođenim projektilima "USS Kertis Vilbur" plovio uz ostrva u Južnokineskom moru na koja pravo polažu Kina, Tajvan i Vijetnam. Kina smatra svojim veći deo Južnokineskog mora, preko kog se svake godine odvija svtska trgovina veća od 5 milijardi dolara.

(Independent)