ANKARA BLEFIRA BERLIN GUBI STRPLJENJE: Nemačka dala ultimatum Turskoj da smanji priliv izbeglica

Neki od komentatora i diplomata u EU izražavaju sumnje da će čelnici vlasti u Ankari pristati i biti u stanju da zaista zaustave narastajuću navalu imigranata preko tursko-grčke granice

Kako navode, to je "kraj igre", jer inače preti raspad evropskog sistema i nastajanje "neke drugačije Evropske unije".

To u osvrtima navode i drugi komentatori u evropskim medijima, kao i diplomate u Savetu ministara EU u Briselu, koji misle da će, u protivnom, doći do opšteg zatvaranja granica u Evropi, uključujući grčku granicu među prema Turskoj.

Takođe, to je i suština zahteva iznetog na jučerašnjem zasedanju ministara unutrašnjih poslova Evropske unije da se do susreta šefova država ili vlada EU i turskog premijera Ahmeta Davutoglua 7. marta vidi na delu da je Turska prestala da dopušta da bande organizovanog kriminala neometano krijumčare imigrante u Evropu.

Neki od komentatora i diplomata u EU izražavaju sumnje da će čelnici vlasti u Ankari pristati i biti u stanju da zaista zaustave narastajuću navalu imigranata preko tursko-grčke granice, što nemačka kancelarka Angela Merkel od prošle jeseni neuspešno pokušava da izdejstvuje od turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

Erdogan, po oceni evropskih komentatora, pa i diplomata u Briselu, vodi dvojaku i nekad ciljevima i interesima Evrope suprotstavljenu politiku i strategiju u Siriji i oko pitanja imigranata.

Prema izvorima EU, kao jedna od traženih "opipljivih i jasnih mera" zahteva se da Grčka, na osnovu ugovora o readmisiji, trajektima počne da vraća imigrante bez prava na azil nazad na turske obale, što bi morala da prihvati i Ankara.

Komentatori, uključujući neke nemačke medije, "ultimatum Turskoj" su prepoznali u javnim porukama, kao i u javnost dospeloj razmeni mišljenja nemačkog ministra unutrašnjih poslova Tomasa de Mezijera s kolegama na zasedanju u Briselu, koji je rekao da Berlin od Ankare zahteva da konačno odmah počne da sprovodi akcioni plan EU-Turska o bitnom smanjivanju dolaska imigranata u Evropu, za šta je Turskoj odobreno i tri milijarde evra novca evropskih poreskih obveznika.

Broj imigranata koji s turske obale prelaze na grčka ostrva ponovo je narastao na 20.000 nedeljno.

Velike nedoumice da bi do 7. marta nešto bitnije moglo zaista da se dogodi ogledaju se ne samo u zajedničkim merama Austrije, Srbije i drugih zapadnobalkanskih država, što su neki komentatori već proglasili kao "novu austro-ugarsku koaliciju", već i u odluci Mađarske da sazove referendum o pitanju izbeglica, kao i Bugarske da pošalje trupe na granice prema Turskoj i Grčkoj.

Policijska agencija EU Europol je iznela poražavajuće podatke da krijumčari izbeglica iz Turske i sa severa Afrike u Evropu godišnje obrću između tri i po i četiri milijarde evra.

Pariski dnevnik Figaro prenosi analizu uglednog francuskog istoričara Pjera Vermerena, specijaliste za Sredozemlje, severnu Afriku i talase imigracije, koji kaže da je nemoguće reći šta Evropu očekuje u ovoj godini, budući da "milioni lica čekaju na vratima Evrope, a njihov eventualni ulazak diktiraju prevashodno politički uslovi".

Autoritarni režimi su u stanju da kontrolišu svoje granice, a ono što se događa u Turskoj zbiva se uz blagoslov vlasti, smatra Vermeren.

Francuski analitičar dodaje da "ako bi Turci promenili stav, imigracija bi stala, ali je to i delo mafija i političkih naoružanih formacija - italijanske, turske i balkanskih mafija, kao libijskih džihadističkih grupa, koje se neizmerno bogate na trgovini ljudskim bićima".

Nemački ministar policije De Mezijer je na ministarskom zasedanju juče u Briselu izneo stav da Brlin "do 7. marta hoće da vidi bitno smanjenje dolaska izbeglica preko tursko-grčke granice" i da će "ako do toga ne dođe, biti nužno preduzimanje dodatnih evropskih mera".

Nemački ministar nije podrobnije izneo šta će biti taj "scenario katastrofa", kako su ocenili diplomate u Briselu, koji misle da Berlin onda neće imati kud, već da drastično ograniči broj ulazaka izbeglica na svoju teritoriju, s tim da o tome obavesti i druge članice u EU, koje bi nesumnjivo povukle slične poteze.

To bi bio kraj šengenskog prostora bez granica, bar privremeno, a ceo šengenski sistem bi potom morao biti preustrojen, imajući u vidu i potrebe da se granice EU mnogo bolje nadziru i zbog nimalo smanjene opasnosti od islamskog, džihadističkog terorizma, čiji su organizatori u žarištu u Siriji, a neki počinioci krvavih atentata u Parizu su u Evropu došli skriveni u talasu izbeglica.

De Mezijer je od svog grčkog kolege Janisa Muzalasa zatražio da Grčka konačno zahteva od Ankare da primenjuje potpisani sporazum o readmisiji, prihvatanju imigranata koji s turske teritorije ilegalno i bez prava na azil dođu na grčke, dakle i obale EU.

Britanska ministarka Tereza Mej je celu situaciju ovako sažela: "Kod izbeglica konačno treba slomiti izvesnost da, pošto se ukrcaju na plovila u Egejskom moru, kupuju i kartu za put u Nemačku".