DA SU NACISTI PRVI NAPRAVILI ATOMSKU BOMBU: Deset alternativnih scenarija Drugog svetskog rata
Svaki potez tokom rata ima potencijal da promeni tok istorije. Evo deset scenarija Drugog svetskog rata koji je mogao da se odigra drugačije nego što jeste.
1. Perl Harbor je ostao netaknut
SAD su ušle u rat kada je Japan napao njenu mornaričku bazu na Havajima. Da se napad nije dogodio, SAD bi takođe morale da pruže podršku ratnim naporima Velike Britanije i saveznika, ali bi oni mnogo duže dobijali pomoć samo u vidu hrane i ratnog materijala. U takvoj situaciji, malo je verovatno da bi savezničke snage zauzele Severnu Afriku, i da bi bilo Zapadnog fronta u Evropi. Sovjetski savez bi i dalje verovatno napredovao i osvojio Nemačku. Za to bi trebalo duže vremena, a Staljin bi zauzeo veći deo Evrope.
Hitlerova vizija je bila da napadne Sovjetski Savez i osvoji Istok. Ipak, kada je Francuska pala tako brzo i lako, Hitlerovo samopouzdanje je poraslo, a njegovi vojni lideri su napravili plan za napad na Britaniju. Operacija se zvala "Morski lav". Po planu invazija Rusije bi bila odložena, a Hitler bi se usresredio na Britanska ostrva, povećao ometanje brodova i pokrenuo kopnenu invaziju. Ako se to dogodilo, britanska Vlada i kraljevska porodica bi pobegli u Kanadu, nastavljajući borbu odatle. Moguća kontra-strategija bi bila napad iz Severne Afrike prema Italiji i ostatku Evrope - ali to ne bi bio nimalo lak zadatak.
Operacija "Morski lav" nije izvršena jer je vazdušna Bitka za Britaniju 1940. pokazala da nemački Luftvafe nije mogao da izdrži borbu sa britanskom avijacijom, zbog čega je Hitler ponovo usmerio pažnju ka istoku.
Da su Nemci uspešno okupirali Moskvu i Sovjetski Savez, to bi slomilo vojnu moć Rusa, a nacisti bi osvojili toliko rezervi nafte, da bi Treći rajh postao najmoćnija svetska sila. Nemačka bi tada verovatno pobedila Veliku Britaniju i zauzela Bliski istok, dok bi Hladni rat mogao izbiti između Nemačke i Sjedinjenih Američkih Država. Ovaj scenario bi takođe doveo do humanitarne katastrofe, pošto bi nacistički režim pokušao da istrebi svoju i okupiranu zemlju od pripadnika nearijevskih rasa.
4. Nezaustavljanje Sovjetskog saveza
Staljin je imao ambicije da posle osvajanja Nemačke zauzme više delova Evrope. Kada je zauzet Berlin, sovjetska armija je imala oko 12 miliona vojnika, u poređenju sa četiri miliona savezničkih. Amerikanci su i dalje radili na njihovoj atomskoj bombi, što bi Rusima ostavilo vremena da dođu do Francuske. Ovo se nije dogodilo uglavnom zbog činjenice da su Rusi dobijali većinu materijala, vozila, hrane i zaliha iz Sjedinjenih Američkih Država.
Dobro je dokumentovano da Čerčil nije želeo da se ponovi Zapadni front kao u Prvom svetskom ratu. Ali je pod jakim američkim uticajem dogovoreno da se Zapadni front uspostavi u Francuskoj, na zadovoljstvo Staljina. Da je saveznička ofanziva pokrenuta sa juga, napadi bi počeli u Italiji i na Balkanu. Naravno, Norveška je uvek bila tačka potencijalnog napada, ali su Nemci tamo imali dobru odbranu. Južna i istočna ofanziva bi sigurno takođe porazile Nemačku, međutim, otaje pitanje šta bise onda desilo u Francuskoj.
6. Trajni mir Sovjetskog Saveza i Nemačke
Trajni mir Sovjetskog Saveza i Nemačke bi mogao biti realnost da Hitler nije bio toliko željan da zauzme Istok. Mir sa Staljinom bi povećao verovatnoću da nacisti okupiraju Britaniju. Međutim, rezerve nafte u južnoj Rusiji i Ukrajini su bili preveliki mamac za Nemačku. Osim toga, da je Nemačka nastavila da osvaja Evropu, Staljin ne bi imao nikakve sumnje da joj treba pružiti otpor, jer bi takva Nemačka predstavljala pretnju Sovjetskom Savezu.
Operacija Valkira je neuspeo pokušaj da se ubije Hitler. Ali, da su ovaj ili neki drugi pokušaji bili uspešni, malo je verovatno da bi nacistička partije bi propala. Vrlo verovatno bi stranački lideri poput Geringa ili Himlera preuzeli Hitlerovu ulogu i nastavili rat, ali sa mogućom ranijom predajom. Moguće je i da bi bez Hitlera za nemačke antinaciste bilo lakše da se pobune.
8. Nuklearni rat koji su izazvali nacisti
Postoji mnogo dokaza da su nacisti napredovali u razvijanju svog nuklearnog oružja. Da su imali atomsku bombu, verovatno bi je iskoristili. Nacisti su napredovali u vojnoj tehnologiji, i oni su na primer razvili neku vrstu balističkih raketa pre saveznicika, dok su razvili i vrstu komarca za biološki rat. U ovoj situaciji, Nemačka bi potpuno pobedila i istrebila savezničke zemlje.
Amerikanci su imali plan da izvrše invaziju Japana, ali je Tokio predvideo napad i pripremio odbranu na jugu. To je navelo savetnike predsednika Trumana da se predomisle, jer bi invazija bila duga i krvava sa procenama da će poginuti milioni vojnika. Ova cena se smatrala previsokom, i Truman je dao zeleno svetlo da se umesto toga baci atomska bomba.
10. Treći svetski rat
Kada su nacisti bili poraženi, očekivao se sukob saveznika i Sovjeta. Čerčil je smatrao da on može biti vojno rešen, sa mogućnošću sledećeg velikog sukoba. Ali Sovjeti nisu napredovali dalje od Berlina, a predsednik SAD Ajzenhauer nije razmišljao o ratu protiv Staljina, iako njegov vrhovni komandant, general Paton, jeste.
(War History Online)
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore