Na prvi pogled, Saudijska Arabija je zaista velika vojna sila, i izgledi za ulazak takve sile u rat u Siriji bi trebalo da smire neke ljude u Damasku, Moskvi i Teheranu. Ali da li će to biti tako?

Nedavne akcije Saudijske Arabije su izazvala veliku uznemirenost u regionu. Rijad je 4. februara naveo da je spreman da pošalje kopnene trupe u borbu protiv ISIL u Siriji, а nedelju dana kasnije je najaviо da će poslati borbene avionе i vojnike u Tursku, da bi učestvovalи u koaliciji protiv ISIL koju predvodi SAD.

Tri dana kasnije, Saudijci su pokrenuli "Severni grom",opisane kao "najveće vojne vežbe u istoriji Bliskog istoka", sa oko 350 000 vojnika. Učesnici iz 20 zemalja su poslali trupe na tronedeljne manevre u mestu Hafar al Batin u severnoj Saudijskoj Arabiji, nedaleko od iračke i kuvajtske granice.

saudijska-vojska-ap-15-dec-2015.-.jpg
AP 

Jasno je da Saudijska Arabija šalje snažnu poruku da je spremna da uzvrati. Poruka je namenjena ISIL-u, ali i Iranu i njegovim saveznicima: Bašaru Asadu, Hezbolahu i pre svega, Rusiji. Neki teoretičari zavere čak je špekulišu da je "Severni grom" samo pokriće za invaziju Sirije preko Iraka ili Jordana.

Saudijska Arabija je veoma zabrinuta zbog jačanja položaja Irana na Bliskom istoku. Sankcije Teheranu su skinute, Rusija je ušla u rat u Siriji, a na svojoj južnoj granici, Arabija se zaglavila u u pokušaju da vrati svrgnutu vladu u Jemenu. Dakle, postoje mnogo razloga da Rijad pokuša da promeni situaciju u Siriji. Ali da li on to može da uradi?

Saudijska Arabija ulaže ogromne sume novca u modernizaciju svoje vojske. Njene kopnene snage broje 75 000 vojnika i opremljene su sa američkim tenkovima M1A2 Abrams i oklopnim borbenim vozilima Bredli. Vazduhoplovstvo poseduje avione F-15S Strajk igl, Jurofajter tajfune i neke starije Tornade. Njene PVO snage su opremljene sistemima Patriot, a takođe imaju i jedinice sa kineskim balističkim raketama DF-21.

Pored redovne vojske, kao posebna snaga postoji i Nacionalna garda, velika kao regularna vojska i verovatno bolje obučena. Iako se skoro u potpunosti sastoji od mehanizovane pešadije (nema borbene tenkove), ima svoju artiljeriju i sada je u procesu stvaranja vazdušnih snaga, koje treba da budu opremljne sa helikopterima AH-64D Apač.

Na prvi pogled, Saudijska Arabija je zaista velika vojna sila, i izgledi za ulazak takve sile u rat u Siriji bi trebalo da smire neke ljude u Damasku, Moskvi i Teheranu. Ali da li će to biti tako? Borbena tehnika je moćna onoliko koliko su vešti ljudi koji s njom upravljljaju. A u tom domenu, Saudijska Arabija pred sobom ima veoma dug put.

Ne zna se mnogo o sposobnosti njene vojske, jer je jedini pravi rat u kome su Saudijci učestvovali bio Operacija Pustinjska oluja 1991. godine, gde su najveži deo tereta preuzele SAD. U skorije vreme Saudijska Arabija se bori u Jemenu, ali neuspešno. Strani savetnici govore o teškoćama u nastojanju da se saudijski vojnici dovedu do željene borbene gotovosti i sposobnosti. Saudijska vojska mnogo zavisi od strane pomoći. Skoro svo održavanje i logističku podršku vrše stranci, a povrh toga, stalno zaposleno je stotine savetnika, instruktora i trenera.

Ekonomija Saudijske Arabije je veoma zavisna od strane radne snage (otprilike trećina stanovništva). Oružane snage nisu izuzetak. To je u redu, sve dok vojska izlazi iz kasarne samo radi vežbe. Ali rat je nešto drugo, a na bojnom polju je teško biti siguran da će strani najamnici ostati u jedinicama. Neki izvori čak tvrde da veliki deo borbi u Jemenu vrše plaćenici (koje regrutuje saveznik UAE čak i u Latinskoj Americi).

Pretnja invazije Sirije nije završena. Nedavni ratovi u regionu su oživeli drevni rivalstvo između sunita i šiita. Saudijska Arabija i zemlje Zaliva su nezadovoljne situacijom u regionu. Međutim, Turska je još nezadovoljnija a njena vojska je ipak različitog kalibra. Saudijska Arabija je dovoljno jaka da Turskoj pruži neku simboličnu pomoć, ali neće moći da na sebe primi neki veliki teret.

Na kraju , kada se govori o "Severnom gromu" recimo da je za toliko velike vežbe potrebno dugo vremena za planiranje i koordinaciju, a takođe i nekoliko meseci da se jedinice prikupe na jednom mestu. Ipak, vesti o "Severnom gromu" se pojavila u medijima niotkuda. Gde se sakrilo 350.000 vojnika? Da li oni stvarno postoje?

(The National Interest - priredio M. Đorđević)