Jednog dana, nemački glasači mogli bi da se pobune protiv situacije koja im je nametnuta zbog potrebe da se pomogne slabijoj braći, a nesumnjivo najlakši način da se podeli evrozona je da Nemačka jednostavno digne ruke od svega i izađe.

Nemačka treba da razmotri napuštanje Evropske unije, jer će trenutno stanje stvari dovesti ne samo do ekonomske već i političke krize. To smatra Lord Mervin King, nekadašnji guverner Narodne banke Engleske, koji je svoje viđenje podelio u knjzi u izdanju “Telegrafa”.

- Monetarna unija je stvorila sukob između centralizovane elite s jedne strane i snaga demokratije na nacionalnom nivou s druge - piše King.

Kao guverner Narodne banke Engleske od 2003. do 2013, Lord King poseduje iskustvo iz prve ruke o monetarnoj politici kao deo “centralizovane elite”.

Međutim, nekadašnji guverner je sada promenio ploču i postao veoma kritičan prema Evropskoj uniji za koju smatra da je “neupotrebljiva”.

evropa-eu-evrozona-evro-euro.jpg
Sjhutter 

Usvajanjem jedinstvene valute, Lord King tvrdi da su se razlike među ekonomijama u Evropi produbile, jer uobičajeni monetarni mehanizmi koje zemlje koriste nisu dostupni.

To je stvorilo situaciju u kojoj jaka Nemačka podržava slabije južne evropske države.

Dalje, takva situacija dovela je do ogorčenosti nemačkih birača i naposletku do restriktivnih mera štednje u državama kao što je Grčka. To je, zauzvrat, dovelo i do ogorčenosti Grka.

Štaviše, nametnute dugove date kao spasonosna inekcija je gotovo nemoguće vratiti, što grčku ekonomiju baca još dublje u ambis.

Zbog mera štednje Grčka ne može da poboljša trgovinski deficit i stoga dalje pozajmljuje novac i ulazi u začarani krug.

“Depresivno je gledati kako se zemlje evrozone svađaju oko toga koliko novca treba pozajmiti Grčkoj da bi vratila prethodne dugove. Takvo nerazumevanje između ministara finansija u Briselu ljuti nezaposlene ljude na ulicama država kao što je Španija, što kasnije dovodi i do uzdizanja ekstremnih partija poput radikalnih levičara “Sirize” u Grčkoj ili Nacionalnog fronta u Francuskoj”, piše King.

On napominje i da EU na taj način ne podstiče samo ekonomske već i probleme političke prirode.

“U potrazi za mirom, elita u Evropi, SAD i međunarodne organizacije poput MMF-a samo su posejali seme podela u Evropi i stvorili podršku za ekstremne političke partije i kandidate. Jedino rešenje da Grčka krene napred, ukoliko joj se ne oprosti dobar deo duga, jeste da devalvira svoju valutu”, dodaje u knjizi.

Ipak, i sam nekadašnji guverner priznaje, da oproštaj duga južnim zemljama vrlo verovatno nikada neće biti u opticaju. Nemci nikada neće prihvatiti prosto otpisivanje duga.

Za izlazak iz takvog začaranog kruga, King predlaže radikalne mere - Nemačka treba da napusti EU.

Temeljne razlike između država i politička cena prihvatanja poraza postale su prevelike. Nemačka se suočava sa užasnim izborom. Treba li da podrži slabiju braću iz evrozone i tako nametne velike troškove na leđa svojih poreskih obveznika, ili da zaustavi projekat monetarne unije širom Evrope? Pokušaj da se pronađe izbalansirano rešenje izgleda ne uspeva.

Jednog dana, nemački glasači mogli bi da se pobune protiv situacije koja im je nametnuta zbog potrebe da se pomogne slabijoj braći, a nesumnjivo najlakši način da se podeli evrozona je da Nemačka jednostavno digne ruke od svega i izađe.

To je ipak radikalan predlog i prema lordu Kingu - malo verovatan. Verovatniji uzrok rascepa biće to što će glasačima sa juga Nemačke teret masovne nezaposlenosti i emigracije talentovanih mladih ljudi jednostavno postati pretežak.

Kingovi antievropski argumenti dolaze u ključnom periodu za sudbinu Britanije u Evropi, i u susret referendumu za ostanak u EU koji se održava 23. juna. Ostaje da se vidi hoće li se posle toga mišljenje lorda Kinga promeniti, ili makar pokolebati.