Nakon neuspelih pokušaja u poslednjih nekoliko godina, misija Eksomars 2016 sredinom marta trebala bi da bude lansirana sa kosmodroma u kazahstanskom Bajkonuru zbog analiziranja atmosfere Crvene planete i testiranja 'lendera' Sčiapareli, saopštila je Evropska svemirska agencija (ESA).

Eksomars je zajednički poduhvat ESA i ruske svemirske agencije Roskosmos u kojem će ruske rakete-nosači tipa "Proton" poneti oko tri tone tešku sondu "Trejs gas orbiter" (TGO) i modul za "ulazak, spuštanje i ateriranje" (EDM) koji je dobio ime po Đovaniju Sčiapareliju, italijanskom astronomu iz 19. veka.

TGO će napraviti detaljnu analizu atmosferskih gasova na Marsu, sa posebnim interesom za retke gasove poput metana, što upućuje na to da postoji njegov aktivan izvor, geološki ili biološki.

Na Zemlji je 90 odsto tog gasa iz biološkog izvora i uglavnom nastaje raspadanjem. Njegovo potencijalno otkriće na Marsu moguć je pokazatelj postojanja trenutnog mikro-organskog života na planeti. Metan, naime, ima ograničeni vek trajanja. Godine 2004., evropska sonda Mars ekspres otkrila je male količine tog gasa na Crvenoj planeti.

U međuvremenu će Sčiapareli demonstrirati čitav niz tehnologija kako bi se omogućilo kontrolisano sletanje na Mars u budućim misijama. Nakon sedmomesečnog "krstarenja", 'lender' će se 16. oktobra razdvojiti od TGO-a i 19. oktobra sleteti na Mars a na planeti će se zadržati nekoliko dana. Veličine manjeg automobila, Sčiapareli bi trebalo da sleti na Meridianu Planum, sletno mesto američkog robota Oportjuniti 2004. godine.

TGO će tada kružiti u orbiti Marsa, a potom započeti višekratnu naučnu misiju. Sonda će poslužiti i kao prenosnik podataka za drugu misiju Eksomars 2018. u kojoj će na Mars sleteti 'rover' zajedno sa površinskom naučnom platformom za koju su zaduženi Roskosmos i Institut za istraživanje svemira Ruske akademije nauka (IKI). Ona će ostati na jednom mestu i istraživati površinsku okolinu na mestu sletanja. Biće opremljena raznim senzorima i instrumentima.

'Rover' će se odvojiti od platforme i putovati površinom Marsa u potrazi za dobro očuvanim organskim supstancma, posebno iz ranog doba planete.
"Pre četiri milijarde godine njegova površina uglavnom je ličila na površinu Zemlje u trenutku kada se na našoj planeti pojavio život", kazao je Horhe Vago iz tima naučnika misije Eksomars 2016.

Za TGO je pojasnio da će tokom ovogodišnje misije poslužiti i kao prenosnik podataka za NASA 'rovere'. TGO i Sčiapareli u fazi su poslednjih priprema u Bajkonuru pre lansiranja u najpovoljnijem razdoblju između 14. i 25. marta. Takva bi prilika mogla da se ukaže uskoro, tačnije 14. marta u 10.31 sati po srednjoevropskom vremenu.
Lansiranje Eksomara 2016, ocenjuje ESA, najavljuje novu evropsku eru u istraživanju Marsa.

(jutarnji.hr)