Sve je počelo 1998. godine, kada je Arunačalam Muruganantham, sin siromašne tkalje u Južnoj Indiji, shvatio da njegova supruga koristi stare krpe da se bori sa menstruacijom jer nije mogla da priuštiti higijenske uloške.

Muruga je bio šokiran. Ali je takođe video priliku da je impresionira. On je odlučio da joj proizvede higijenski uložak. U početku je to izgledalo ka jednostavan zadatak: kupio je rolnu vate i isekao ga na komade, iste veličine u obliku jastučića koji se prodaju u prodavnicama, a potom zašio tanak sloj pamuka oko njega.

Predstavio je ovaj domaći prototip svojoj ženi i tražio da ga testira. Povratne informacije su bile poražavajuće: njegova podloga je bila beskorisna i ona je rekla da bi radije nastavila da koristi stare krpe.
Šta je pošlo naopako? Koja je razlika između njegovog higijenskog uloška i onog iz prodavnice? Muruga je počeo da eksperimentiše sa različitim materijalima, ali je bio suočen sa još jednim problemom: on je uvek morao da čeka mesec dana pre nego što njegova žena može da testirata svaki novi prototip. Bio mu je potreban volonter i imao je ideju gde bi mogao da ga nađe.

#IMFGender

Posted by Arunachalam Muruganantham on Friday, February 12, 2016

Otišao je do studenata medicine na univerzitetu u blizini njegovog sela. Neki od njih testirati su uloške ali su bili suviše stidljivi da mu daju povratne informacije. Ostao je bez alternative i odlučio da sam testira higijenske uloške. On je napravio matericu pomoću gumene bešike, napunio životinjskom krvlju i fiksirao je na boku. Epruveta je vodila od veštačke materice do sanitarnog tampona u gaćama. Pritiskom na bešiku je simulirao menstrualni tok.

Posted by Arunachalam Muruganantham on Friday, February 12, 2016

Posle kratkog vremena počeo je loše da miriše a njegova odeća često je bila natopljena krvlju. Komšije su uskoro primetile ovo i smatrali su da je Muruga bolestan ili perverzan. Posle nekog vremena njegova žena nije mogla da podnese konstantno ogovaranje. Ona ga je ostavila i otišla da živi sa svojom majkom. Ali Muruga nije odustao.

On je znao zašto radi sve ovo. Tokom svog istraživanja je saznao da samo 10 odsto svih devojaka i žena u Indiji mogu da održavaju odgovarajuću menstrualnu higijenu. Sada se više nije radilo samo o tome da pomagne svojoj ženi. Muruga je sebi postavio zadatak da proizvede jeftine higijenske uloške za sve devojke i žene u svojoj zemlji.
To je bilo dve godine pre nego što je konačno pronašao pravi materijal i još četiri godine pre nego što je razvio način da ga obradi. Rezultat je bila mašina za proizvodnju jeftinih sanitarnih uložaka. Za razliku od uvozne, koja je koštala 500.000 dolara, Muruga je napravio mašinu po ceni od svega 950 američkih dolara.

Posted by Arunachalam Muruganantham on Friday, February 12, 2016

Odjednom ženske grupe ili škole mogle su da kupe mašinu, proizvode svoje higijenske uloške i prodaju višak. Na ovaj način, Murugina mašina je stvorila radna mesta za žene u ruralnoj Indiji. On je počeo revoluciju u svojoj zemlji, prodajom 1.300 mašina u 27 država, a nedavno je počeo da ih izvozi u zemlje u razvoju širom sveta. Danas je jedan od indijskih najpoznatijih socijalnih preduzetnika a časopis Tajm ga je proglasio jednim od 100 najuticajnijih ljudi na svetu u 2014. godine. Nekoliko korporacija su ponudile da kupe mašinu, ali je on odbio, i radije je prodaje grupama za pomoć ženama.

(Al Jazeera)