Legija stranaca elitni je deo francuske kopnene vojske, ali mnoge stvari o njima javnost ne zna.

Legija stranaca oduvek fascinira i zvuči kao moćna vojska kojoj se pridružuju samo najodvažniji. Ali, bez obzira koliko znali o njoj, mnogi ne znaju ove činjenice:

1. Legionarima se usađuje stav 'borba do smrti', predaja nije opcija

U aprilu 1863. godine, u borbi između francuske Legije stranaca i meksičke vojske, legionari su pokazali koliko su tačno odvažni i efikasni.

Iako je bilo svega 65 muškaraca, legionari su se borili protiv 3.000 vojnika u bici kod Kamarona. Uprkos gotovo nikakvim šansama, mala patrola legionara meksičkoj vojsci nanela je velike gubitke, čitavo vreme odbijajući da se preda. I ne samo to, nego su oni više puta pitali veliku vojsku hoće li se ona predati.

Na kraju su petorica muškaraca sposobnih za borbu ostala uhvaćena na imanju i branili su se bajonetama do poslednjeg daha. Kad su se predali, Meksikanci nisu mogli da verouju da su se borili protiv te šačice muškaraca, pa je jedan komandant navodno izjavio: "Ovo nisu muškarci! To su demoni!"

Ta bitka se obeležava i danas, a drvena ruka njihovog ubijenog kapetana Danjoua i dalje je najvrednija stvar u muzeju legionara u Aubanjeu.

2. Ranjeni legionari automatski dobijaju francusko državljanstvo

Iako vojske legionara dolaze iz 138 različitih država, svi mogu postati građani Francuske. Naime, nakon časnog služenja barem tri godine, mogu predati zahtev za državljanstvo, a ako ih rane na ratištu, mogu dobiti državljanstvo preko odredbe nazvane "Francuz po prolivenoj krvi", što je francuska vlada počela da dozvoljava 1999. godine.

3. Više od 35.000 stranaca ubijeno je u akcijama dok su služili Legiji

Tokom istorije se na francusku Legiju stranaca - i njihove borce - gledalo kao na potrošnu robu. Stranci koji su se pridruživali (i dalje to čine), prihvatali su mogućnost smrti u dalekoj zemlji u zamenu za novi život sa nekim smislom. Ali besmisleno žrtvovanje s vremenom je postalo svojevrsnom vrlinom koju nema potrebe ni pokušavati da razumete.

Najbolje je to objasnio stari legionar Vilijam Langevejš: "Vreme nije bitno. Mi smo zvezdana prašina. Nismo ništa. Bez obzira umrete li s 15 ili 79 godina, za 1.000 godina to će biti potpuno nebitno. Dakle, od*ebite sa svojim brigama o ratu".

4. Legija je nekad prihvatala sve - pogotovo kriminalce i neprilagođene - bez ikakvih dodatnih pitanja, ali danas prolaze kroz test

Od osnivanja, 1831. godine, Legija je postala utočište za sve koji imaju problematičnu prošlost. Muškarci sa policijskim dosijeima ili dezerteri iz drugih vojski mogli su da dođu i pridruže se, a da ih niko ništa ne pita. Naravno, dobili bi novi identitet i mogli su započeti novi život.

Iako i dalje primaju dezertere i osobe optužene za manje prekršaje, više im se nije tako lako pridružiti kao nekada. Prilikom regrutacije, muškarci moraju proći psihička, fizička i intelektualna testiranja, pre nego što počnu sa ikakvim treningom.

Kasnije se proverava kolika je njihova motivacija, kako bi se otkrili oni koji nemaju dovoljno volje da uspeju u vojsci.
Iako danas nije nužno da čovek beži od svoje istorije u trenutku kada odluči da se pridruži Legiji, svi novi legionari gube stari identitet i dobijaju novi, kojeg moraju da zadrže najmanje godinu dana tokom služenja vojske.
"Legionari počinju novi život kad se pridruže. Svakome od njih dozvoljeno je da njihova prošlost ostane tajna", objasnio je legionarski kapetan Majkl.

5. Plata, naknade i dodaci su užasni

Prilikom regrutovanja legionari bi mogli komotno da objave poster američkih marinaca na kojem piše: "Ne obećavamo vam vrt pun ruža". Naime, plata je užasna, kao i ostale naknade i dodaci, ali čini se da to nikom ne smeta, piše Biznis insajder.

Uprkos obećanju vrlo grubog života i mogućnosti slanja u borbe bilo gde na svetu, i dalje se hiljade muškaraca prijavljuje svake godine.

Legionari mogu očekivati ​​da će ih poslati da čuvaju neka područja ili da ih bace u žar borbe. Trenutno tako borave u Avganistanu i Maliju.

Početna plata im je oko 1.450 dolara, a nema povišica prvih nekoliko godina. A da je reč o maloj svoti dovoljno govori poređenje sa najnižom plaćom američkog vojnika, koja iznosi 1.546 dolara, a koja automatski prelazi na 1.733 dolara nakon šest meseci.

Jedini veliki bonus u Legiji mogu naći ljubitelji pića, jer uvek ima više nego dovoljno alkohola. Čak i u ratnim zonama, legionari piju u slobodno vreme, pa su poznati po tome što mogu popiti toliko da bi postideli i neke "poštene alkoholičare".

(Express.hr)