EU I TURSKA RAZGOVARAJU, HUMANITARCI PROTESTUJU: Očajničke ponude Brisela, ambiciozni zahtevi Ankare

Prošlo je vreme nepropisnih migracija u Evropi, optimistično je rekao predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, uprkos tome što konačan dogovor nije postignut na 12-časovnom sastanku

"Prošlo je vreme nepropisnih migracija u Evropi", optimistično je rekao predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, uprkos tome što konačan dogovor nije postignut na 12-časovnom sastanku.

Vlada u Ankari iznenadila je svoje partnere time što je na pregovarački sto stavila nove predloge, koje su predlagali Nemačka i Evropska komisija, ali i velike zahteve pred Evropu koja očajnički traži rešenje za izbegličku krizu.

Naime, zatražila je još tri miljarde evra dodatne pomoći, pored već obećane tri milijarde, za bolji prihvat sirijskih izbeglica kojih je u ovom trenutku 2,7 miliona. Pored toga, "želimo da otvorimo pet poglavlja u pristupnim pregovorima što pre", rekao je turski premijer Ahmet Davutoglu.

Najosetljiviji zahtev je ubrzanje pregovora o ukidanju viza za Turke koji putuju u šengenski prostor "do juna". Francuski predsednik Fransoa Oland (Francois Hollande) je po završetku samita istakao da će uprkos značajnom predlogu u pogledu rešavanja migrantske krize Turska morati da ispuni predviđeni plan za viznu liberalizaciju koji sadrži 72 tačke.

"Dogovoreno je načelo da bi se liberalizacija viza mogla očekivati u junu ukiliko se kriterijumi budu poštovali, a ima 72 kriterjiuma", među kojim asu i upravljanje migracijama i uvođenje biometrijskih ličnih karata.

"Ukoliko se kriterijumi ne primene, neće ni junski rok", istakao je Oland. Rekao je i da taj dogovor nije bio rezultat pritiska Turske, već zajedničkih interesa.

Sporazum koji menja sve

Konkretno, razlog za optimizam u Briselu je "hrabra odluka" Turske, kako je to opisao njen premijer Davutoglu, da iz Grčke prihvati povratak migranata koji su nepropisno prešli u tu članicu EU. Zauzvrat, EU će primiti po jednog izbeglicu iz Turske u EU.

Turska je prihvatila i da ubrza sprovođenje sporazuma o readmisiji, koji je predviđao da od juna prihvata povratak ekonomskih migranata kako bi ih dalje vraćala u temlju porekla.

"Ovo je dobar sporazum koji će promeniti stanje stvari", rekao je optimistično predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, ocenivši će se predviđenim merama uzdrmati "poslovni model" švercera ljudi, očuvati životi i delimično smanjiti pritisak na Grčku koja je na rubu humanitarne krize.

Cilj je da se svima koji razmišljaju o putu ka Evropi pošalje jasna poruka: ekonomski migranti će biti vračeni, a tražiocima azila se isplati da zahteve podnesu u Turskoj, odakle bi mogli bez opasnosti biti prebačeni u EU.

Jedan diplomatski izvor ocenio je da je potrebno još razjasniti mnoge stvari, i doveo u pitanje legalnost ovakvog mehanizma, posebno u pogledu vraćanja Sirijaca u Tursku. Predsednik Evropske komisije međutim tvrdi da je odluka legalna i da se ne treba bojati odluke evropskog pravosuđa u eventualnom procesu.

Turska i EU već su krajem novembra sklopile akcioni plan za zautstaljanje migranata, pre svega jačom kontrolom ševercera, ali i dalje svake sedmice između 15.000 i 20.000 migraanata prelazi u Grčku. Iako je prilvi smanjen, to je i dalje mnogo ljudi, a evropski lideri pribojavaju se i novog talasa od proleća.

U Briselu tvrde da, uprkos tome što je Turska Evropskoj uniji u ovom momentu ključna za rešavanje migrantske krize, Brisel ne zaboravlja na strepnje za poštovanje slobode govora u Turskoj. Naime, uoči samita su vlasti preuzele opozicioni dnevnik Zaman, a predsednik Evropskog saveta Tusk rekao je da Brisel "ne može ostati ravnodušan pred strepnjom koju je to izazvalo".

Konkretizacija i sumnjeStrepnja se pojavljuje i uoči prvih pokušaja konkretizacije predloga. Naime, 8. marta u Izmiru se sastaju lideri Turske i Grčke, Ahmet Davutoglu i Aleksis Cipras.

Visoki komesar UN za izbeglice Filipo Grandi (Filippo) otvoreno je izrazio zabrinutost.

"Veoma sam zabrinut zbog aranžmana koji bi značio neselektivno vraćanje ljudi iz zemlje u druguu, koji ne bi sadržao garancije zaštite izbeglica u skladu sa međunarodnim pravom", rekao je Grandi u Evropskom parlamentu u Strazburu.

Slično je reagovao i Amnesti internešenal (Amnesty International) je zamerio evropskim i turskim liderima da su "još niže pali".

"Zamisao da se razmenjuju jedne izbeglice za druge ne samo da nehumanizuje već ne pruža dugoročno rešenje", ocenila je Iverna Mek Gauan (McGowan), zvaničnica Amnestija za EU.

Glasovi protivljenja i rezerve Britanski premijer Dejvid Kameron odmah je želeo da razuveri javnost u svojoj zemlji da neće osetiti poseldice dogovora.

"Velika Britanija se neće pridružiti nikakvom zajedničkom procesu za azil u Evropi – naše izuzeće je čvrsto poput stene", oglasio je Kameron na Tviteru.

On je istakao da Velika Britanija nije pristupila Šengenskom prostoru, i a to znači da može da očuva kontrolu nad granicama. Pridruživanje evropskim merama za azil bilo bi problematično sa političke tačke gledišta, posebno s obzirom na referendum o ostanku Britanije u EU koji bi trebalo da se održi 23. juna. Većina istraživanja javnog mnjenja pokauju da je većina za ostanak u EU, ali se jaz smanjuje, a kontrola granica je goruće pitanje.

Sa druge strane, Višegradska četvorka je podržala nove predloge Turske i EU, ali i upozorila da bi nove obaveze u pogledu prihvata migranata bile neprihvatljive i da ne planiraju da u okviru preseljavanja migranata prihvate više osoba nego što im je pripalo planom EU o preraspodeli 160.000 migranata, koji se ionako sporo sprovodi.

"Zato sve odluke članica EU o migrantima u Turskoj mogu da se realizuju samo u okviru postojećih mehanizama za relokaciju", kazao je nakon samita slovački premijer Robert Fico, a preneli slovački mediji.

Slovački premijer rekao je da je u zaključcima sa samita navedeno da Slovačka i dalje insistira na tužbi sudu zato što je EU nametnula Slovačkoj kvote za prijem izbeglica, a atmosferu na samitu opisao kao "tursku pijacu", gde "miljarde lete kao patke na pijaci" i gde su se neki predlozi pojavili prvi put.

Lideri ostalih zemalja Višegradske grupe bili su manje kritični, ali takođe čvrsti u odluci da ne prihvate dodatne obaveze. Predsednik češke vlade Bohuslav Sobotka ocenio je da bi Češka trebalo da stane na tih maksimalno 4.800 izbeglica iz Sirije iz prethodno usvojenog mehanizma realokacije, a u ime svoje zemlje se založio i da se Sirijci koji su se već registrovali na grčkim ostrvima, a nakon toga su vraćeni u Tursku, nemaju pravo da više traže preseljenje u Evropu.

Šef poljske diplomatije Vitold Vaščikovski naveo je i dva dodatna uslova na kojima insistira Poljska a to je da odbija da prima izbeglice koji bi prinudno a ne izričito svojom voljom tražili azil baš u Poljskoj i da Varšava insistira da bezbednosnu proveru u izbegličkim centrima i logorima obave direktno poljske službe.

Spor o Balkanu

Spor je izazvala i sudbina balkanske rute, kojom je prošle godine prošlo 850.000 migranata. Iako U nacrtu završne izjave bilo je navedeno da je „ova ruta zatvorena”, ali se neke zemlje poput Nemačke nisu slagale, zbog čega je uklonjena.

Briga Berlina bila je da će se time zapravo potvrditi jednostrane odluke nekih zemalja na toj ruti, poput Austrije, koje su uvele kvote za tražioce azila i za tranzit migranata.

U zaključcima se navodi da je prekinut nepropisan prolazak balkanskom rutom, pošto su lideri odlučili da prekinu sa pristupm propuštanja izbeglica koje ne žele da ostanu na teritoriji njihove zemlje.

Evropski lideri su se lakše dogovorili da daju podršku predlogu Komisije za do sada nezabeležen iznos humanitarne pomoći od 700 miliona evra na tri godine za zemlje koje su najviše pod pritiskom, pre svega Grčku.

Grčka će takođe imati podršku za opsežnu humanitarnu pomoć, ali i za kontrolu spoljne granice, uključujući i one sa Makedonijom i Albanijom.

"Ovo je kolektivna odgovornost EU i Grčka neće biti ostavljena na cedilu", navodi se u zaključcima sa samita.
Lideri su podržali i predlog Komisije koja se zalaže za povratak na normalno slobodno kretanje u šengenskom prostoru do kraja godine, sa ukidanjem kontrola na ugutrađnjim granicama koje su neke zemlje uvele zbog priliva migranata.

(EurActiv.rs)