Naučnici koji rade na detektoru LHCb u sklopu Velikog hadronskog sudarača na CERN pronašli su rezultate koji bi mogli dovesti do razvoja potpuno nove fizike, ukoliko se pokažu da su tačni.

U istraživanju objavljenom prošle nedelje u naučnom časopisu "Journal of High Energy Physics", predstavili su rezultate koji su posledica stotina hiljada ponovljenih merenja, a ukazuju da se jedna egzotična čestica, B mezon, raspada drugačije od načina koji predviđa ‘Standardni model’ - sveprihvaćena teorija fizike čestica koja je do sada davala najbolji moguće objašnjenje ponašanja subatomskog sveta.

Čini se kao relativno minorna stvar, ali sde zapravo radi se o podrhtavanju koje bi moglo prethoditi velikom tektonskom poremećaju u našem shvatanju univerzuma.

Čemu služi Veliki hadronski sudarač?

Kada je planirana izgradnja LHC-a, naučnici su imali četiri osnovna pitanja na koja su se nadali da će naći odgovor. Prvo, da li postoji li Higsov bozon, takozvana ‘božja čestica’? Drugo, gde je nestala antimaterija, i zašto je ceo univerzum sačinjen samo od ‘običnih’ čestica? Treće, postoje li čestice koje nismo predvideli, i vredi li Standardni model na višim nivoima energije, i četvrto: postoje li dodatne dimenzije osim onih koje smo u stanju videti svaki dan?

Uz cenu od do sad već 15 milijardi dolara, radi se o najvećem naučnom eksperimentu te vrste u istoriji, ali njegova je svrha da nam otkrije istinske zakone univerzuma, da nam pomogne da shvatimo kako se međusobno sklapaju ‘Lego kockice’ od kojih je sačinjeno sve oko nas, te da otvori mogućnost da jednom, u budućnosti, postižemo stvari koje nam se danas čine nemogućim.

cern-napredak-istrazivanje-tajna-svemira.jpg
Foto: CERN

Prvi cilj je ispunjen - Higsov bozon je otkriven, a zaslužni su već dobili i Nobelovu nagradu. Ekipa naučnika u kojoj se nalazi i hrvatski tim predvođen profesorom Ivicom Puljakom na tragu je odgovora na četvrto pitanje, a novi rezultati s LHCb detektora ukazuju na mogućnost da smo blizu postizanja i trećeg cilja, a posledice bi mogle biti spektakularne.

Šta je Standardni model?

Standardni model fizike čestica usavršen je 70-ih godina prošlog veka, i u međuvremenu je izrastao u opšteprihvaćenu teoriju u punom naučnom smislu te reči - set zakona i pravila koji su prošli brojne eksperimentalne potvrde i dokazano vrede u svim do sada sprovedenim testiranjima.

Ali, fizičari su već dugo svesni da Standardni model ima nedostataka. Uopšte ne spominje gravitaciju, koja potpada pod Ajnštajnovu Teoriju relativiteta, a u njemu se ne nalaze ni čestice koje bi mogle biti kandidati za tamnu materiju, niti kandidati za tamnu energiju.

Kada su upalili LHC i kada su počela sudaranja, brojni naučnici su se nadali kako neće pronaći Higsov bozon, jer bi to definitivno ‘slomilo’ Standardni model, i prisililo teoretske fizičare da porade na novoj, boljoj teoriji osnovnih čestica. Higsov bozon produžio je život Standardnom modelu, ali novi rezultati mogli bi postići ono čemu se mnogi nadaju - otvoriti prozor u ‘novu fiziku’.

Mezon lepote ruši teoriju

B mezon, ili 'mezon llepote' (Beauty meson) čiji su raspad naučnici posmatrali vrlo je neobična čestica - sastoji se od donjeg kvarka i dubinskog antikvarka. Ima neutralan električni naboj, a raspada se u proseku u 0,0015 nanosekundi.

Standardni model ima vrlo precizna predviđanja kako bi se tačno B mezon morao raspadati - pod kojim uglom i kojom frekvencijom. Ta predviđanja zasnivaju se na matematičkim osnovama Standardnog modela - temeljima na kojima je izgrađena cela teorija. Ali, raspad koji su zabeležili na CERN-u znatno je drugačiji od očekivanog.

Ovaj rezultat još nije na nivou otkrića - naučnici su tek 99,93 odsto sigurni da nije slučajan, dok službeno otkriće zahteva nivo sigurnosti od čak 99,99994 odsto, ali samo po sebi je izuzetno zanimljivo.

Ako se pokaže istinitim, i ako nije neobična anomalija u merenjima, naučnici će biti sigurni u dve stvari: ‘slomili’ su Standardni model, i treba nam nova teorija u fizici, a rezultati raspada B mezona daće im prvi trag u novoj velikoj zagonetki temeljnih čestica univerzuma.

(Jutarnji)