Pitanje nije samo Sirija, već dominantna uloga na Bliskom istoku, a možda i u celom muslimanskom svetu.

Krvavi rat u Siriji je привремено zaustavljen prekidom vatre koji je počeo 27. februara. Međutim, šanse da će sve strane uključene u sukob postići dogovor i okončati sukob su i dalje male.

Češki analitičar Lukaš Bizing smatra da još uvek postoji mogućnost da će Turska i Saudijska Arabija započeti kopnenu operaciju u Siriji, koja bi mogla da upali sukob sa Rusijom, jer su se pojavile uznemirujuće tvrdnje da Rijad poseduje mali nuklearni arsenal.

Sadašnje primirje u Siriji je pre svega humanitarno, i ne odnosi se na teroriste ISIS i druge radikalne grupe. Borbe su još uvek u toku, ali u manjoj meri. Prekid vatre dogovoren je baš u trenutku kada je trebala da počne žestoka borba za Alepo, poslednji veliki sirijski gradu koji je pod kontrolom takozvane "umerene" opozicije.

Oslobođenje Alepa bi konačno podelilo sirijske opozicione snage i istovremeno značilo važnu pobedu za Moskvu i Teheran. Situacija u Alepu je takođe povezana sa ulogom sirijskih Kurda, jer su snage kurdskih milicija velika glavobolja za Tursku, sponzora nekih od sirijskih opozicionih grupa. Druge podržava Saudijska Arabija i druge monarhije Zaliva, koji su mnogo u uložili u rušenje sirijskog predsednika i nisu spremni da se povuku.

Sada pitanje nije samo Sirija već dominantna uloga na Bliskom istoku, a možda i u celom muslimanskom svetu.

Posle "Arapskog proleća" širom Bliskog istoka su se pojavili neki novi politički trendovi. Jedan od njih je bilo naastojanje Vašingtona da se konačno ostvari dogovor o nuklearnom programu Irana. Za tradicionalne američke saveznike na Bliskom istoku to je bio signal da se SAD udaljavaju od regiona. Shodno tome, zemlje poput Turske ili Saudijske Arabije su počele da planiraju jačanje svoje uloge na Bliskom istoku.

Tvrdnje da Rijad može biti nuklearna sila kruže još od kasnih 1980-ih. U to vreme Saudijska Arabija je kupila kineske rakete DF-3A, koje imaju maksimalni operativni opseg od 2.500 km. Kasnije je objavljeno da je Arabija nabavila nuklearne bojeve glave, jer je Rijad finansirao nuklearni program Pakistana. Ipak, ovi navodi su se ispostavili kao glasine.

Ali, nedavno su se ponovo pojavile tvrdnje da je Rijad zaista spreman da kupi nuklearne bojeve glave iz Pakistana, ukoliko Iran postane nuklearna sila. U februaru 2016. godine, saudijski politički analitičar Daham Al-Anzi je u intervjuu za RT rekao da Saudijska Arabija već poseduje nuklearno oružje. U razgovoru za Foks njuz, jedan bivši oficir CIA-e je rekao Rijad ima četiri ili sedam nuklearnih bombi.

Međutim, nijedan zvaničnik Saudijske Arabije nije o tome dao izjavu.

"To može biti blef. Ali, takođe može biti i deo strategije nuklearne netransparentnosti koju već ima Izrael. Ako Saudijska Arabija zaista ima nuklearno oružje, to bi moglo da ima veoma ozbiljne posledice. Moglo bi da pokrene trku u nuklearnom naoružanju na Bliskom istoku, uključujući i Iran, Tursku i Egipat. A u takvom scenariju, Rusija bi mogla da rasporedi svoje taktičke nuklearne bombe u Siriji, što bi samo ojačalo sukob do tačke gde ne bi bilo pobednika" zaključio je češki analitičar Lukas Vising.

(Sputnik international - priredio M. Đorđević)