Baš kao u knjizi Filipa K. Dika Suvišni izveštaj Glas trećeg i filmu koji je Stiven Spilberg napravio prema njoj 2002. godine, Kina namerava da se bori protiv zločina i pre nego što se oni dogode.

Vlasti u Pekingu rade na prikupljanju podataka koji treba da im pomognu da identifikuju subverzivne akcije pre nego što se dese. Nova kineska strategija za borbu protiv kriminala “pre-crime” (u slobodnom prevodu, identifikovanje i eliminisanje osoba koje bi u budućnosti počinile zločin) preuzeta je iz naučne-fantastike i brzo se našla u samom vrhu liste koncepata koji izazivaju paranoju.

Baš kao u knjizi Filipa K. Dika "Suvišni izveštaj Glas trećeg" i filmu koji je Stiven Spilberg napravio prema njoj 2002. godine, Kina namerava da se bori protiv zločina i pre nego što se oni dogode.

Cilj je da se zločin identifikuje onda kada počinilac još nije svestan da će učestvovati u njemu. “Bloomberg Business” navodi da je Komunistička partija Kine “naložila jednoj od najvećih kompanija koje proizvode odbrambene sisteme za potrebe države (China Electronics Technology Group) da razvije softver koji će prikupljati podatke o zanimanjima, hobijima, potrošačkim navikama i ponašanju običnih građana u načelu, sa ciljem da se predvide teroristički napadi pre nego što se dogode”.

si-djinping-ap-2012-dec.jpg
AP 

Kineska vlada želi da zna sve: sadržaj svake poslate sms-poruke i na koja mesta ljudi svraćaju kada, posle posla, krenu kući. Program je namenjen disidentima, ali istovremeno znači da će vlasti biti obaveštene svaki put kada pušač kupi cigarete, kao i o tome koliko goriva troše vlasnici automobila, u koliko sati novopoečena mama odlazi na spavanje i šta neženje imaju u frižideru.

Međutim, da li je tehnologija identifikacije zločina pre nego što se oni dogode opasna? Na to pitanje je teško odgovoriti.

Prikupljanje podataka je već godinama sastavni deo strategije obaveštajnih službi i policije i pomoglo je da mnogi zločinci, na primer, pedofili, upadnu u ruke policije.

“Pre-crime” strategija je daleko složeniji proces. U tom slučaju biste na mreži “pretresali” sajtove na kojima su postovane fotografije vaše kuće i registrovali brojeve mobilnih telefona ljudi koji kolima često prolaze pored nje. Svaki put kada nešto kupe u prodavnici opreme za kuću ili iznajme kombi, bili biste obavešteni.

Zvuči kao sveobuhvatna, možda čak umirujuća strategija. Ali istina je da bi svi bili praćeni.

Britnanski “Telegraf” piše da će svrha ovog novog sistema biti “prikupljanje sveobuhvatnijih podataka putem nadzora, između ostalog, korišćenjem veštačke inteligencije za identifikaciju lica na snimcima sigurnosnih kamera i analizom ponašanja ljudi na internetu, njihovih finansijskih transakcija, navika i poslova kojima se bave”.
Postavlja se pitanje da li terorizam može da se spreči ovim sredstvima? Terorističke akcije su, po prirodi, nasumične i nepredvidljive, prema tome imate pravo da sumnjate. Međutim, članak nedavno objavljen u listu “Vašington post” podvlači ono što Kina već zna: da se sa dovoljno podataka čak i u prividno nasumičnim napadima, planiranim u tajnosti, mogu uočiti određeni modeli.

Ova tehnologija ima potencijala da čini dobra dela - dela koja spasavaju živote. Međutim, baš kao što nas Tom Kruz opominje u filmu “Suvišni izveštaj”, čak i tehnologija koja je stvorena iz najbolje namere može da čini zlo kada dospe u pogrešne ruke.