ISIS JE GOTOVO NEMOGUĆE POBEDITI: Džihadisti će izgubiti državu, ali će pojačati teror u Evropi

Terorizam će biti problem sa kojim će Evropa morati da se nosi i da s vremena na vreme, izdrži žrtve. To ne treba da bude povod za defetizam, ili strah, koji samo jača terorističke grupe. Evropljani će morati da shvate da će borba sa strahom postati deo njihove svakodnevice, navodi američki analitičar Mark Fišer na portalu Vox

ISIS je stajala iza napada u Parizu prošlog novembra, a danas su teoristi izvršili udar u belgijskoj prestonici. Napad je ukazivao na ISIS, a ubrzo je njen medijski ogranak preuzeo odgovornost. U narednim danima biće neizbežna rasprava zašto belgijski ili evropski zvaničnici nisu uspeli ovo da spreče. Ali užasna istina je da ovakvi napadi, u izvesnoj meri, mogu postati budućnost Evrope.

Evropski bezbednosni zvaničnici su se nedeljama ranije "pripremali" za nesreću poput ove u Briselu. Belgijski premijer Šarls Mišel je rekao: "Desilo se ono čega smo se bojali." Opasnost od ISIS će ostati prisutna - pretnje će se nastaviti i možda čak i jačati. Evropa će morati da nauči da se nosi sa ovom pretnjom i živi sa strahom.

Kako ISIS gubi svoju državu, stavlja naglasak na terorističke napade

Svet nasilnog džihadizma je pun konkurencije, a najveći suparnik ISIS-u je oduvek bila Al-Kaida. Njihove suprotnosti imaju mnogo uzroka, a danas se u Siriji međusobno bore za teritoriju i idejnu prevlast u pokretu svetskog džihadizma. ISIS je uspela da ostvari ono što Al Kaida nikada nije - da proglasi državu. To joj je uz niz fantastičnih vojnih pobeda u 2014. pomoglo da postane džihadistički “super brend”, sa ugledom uspeha i nepobedivosti. To joj je dovelo hiljade boraca, koji su joj jačali zamah.

Ali kada je ISIS počela da gubi teritoriju - slika nepobedivosti je počela da se ruši. Zato, ako želi da zadrži svoju ideološku snagu, od koje delimično crpi i vojnu, ISIS bi trebalo da pronađe novi način da se dokaže, i novi način za privlačenje globalne pažnje.

Odgovor koji su našli su teroristički napadi na civile. Za razliku od Al-Kaide, koja se opredelilila za jake strateške ciljeva, kao što su ambasade ili Pentagon, Islamska država je izabrala najugroženije ciljeve, jer to seje najviše terora i dovodi do najviše ljudskih žrtava. Ova strategija je testirana u junu 2015, u tuniskom turističkom gradu Sus, gde je ubijeno 39 ljudi. Proba je uspela.

"Ako imate teritorijalne gubitke, kako to da nadoknadite? Pa, okretanje ka asimetričnom ratu ima puno smisla", kaže stručnjak za terorizam David Gartenštajn-Ros. "Zemlji koja vas napada tako možete podneti račun”.

Ova taktika takođe omogućava ISIS da uzvrati - ili barem da se prikaže da može da udari s leđa - i ponizi svoje neprijatelje na Zapadu, i tako ublaži štetu nastalu vazdušnim udarima.

Stručnjak za terorizam Vil Mek Kant smatra da je ISIS shvatila da više ne može da sprovodi strategiju širenja u Siriji i Iraku, i da su napadi način da se uzvrati neprijatelju.

Verovatno je da će ISIS izgubiti svoj "kalifat." Ova grupa jednostavno nema resurse ili sposobnost da dugo vodi državu, okruženu moćnim neprijateljima. Sada gledamo kako se njihova država polako ruši, i izgleda da je rukovodstvo grupe zaključilo da su najbolji i najjednostavniji odgovor veliki teroristički napadi u inostranstvu: 100 ljudi u Ankari, ruski avion u Egiptu, 43 ljudi u Bejrutu, napad u Parizu .

"Ako ekstremistička grupa počne da gubi osvojenu teritoriju biće veoma motivisana da se okrene terorističkim operacijama koje omogućavaju maksimizaciju efekata po nižoj ceni" rekao je posle napada u Parizu Klint Vats stručnjak za terorizam.

Sasvim je sigurno da ISIS gubi tlo u Iraku i Siriji, a njeni napori na uspostavljanju novih "kalifat" nemaju uspeha. Da bi preživela, njoj treba posdsticaj, koji će neminovno značiti više napada velikih razmera protiv civila, uključujući i Evropu.

"ISIS je država koja ima milione dolara koje može da potroši na ovakve operacije, i ima veoma motivisane ljude, mnoge sa evropskim pasošima, koji mogu da ih sprovedu."

Resursi grupe - novac, oružje, oficiri sa iskustvom planiranja vojnih operacija, iskusni borci-veterani - su vrlo značajni, i oni će sve više usmereni na napade poput ovih u Briselu.

Teroristička pretnja Evropi dolazi od Evropljana, a ne od stranaca

Postoji mit, koje propagiraju zapadni političari koji žele da zaustave imigraciju da teroristička prietnja Evropi potiče od izbeglica. U stvari, ona dolazi od drugih Evropljana, i to je mnogo teže rešiv problem. Možete zatvoriti granice ili zaustaviti useljavanje, ali kada pretnja dolazi iznutra, od svojih građana, ona možda nikad neće biti odstranjena.

Napadači iz Pariza su na primer, uglavnom skoro svi bili evropski državljani. Salah Abdeslam, poslednji preživeli član ISIS koji je optužen za napad, i koji je uhapšen pre nekoliko dana u Belgiji, je francuski državljanin rođen u Belgiji.

Postoje brojni razlozi zašto se evropski državljani pridružuju ISIS, a njihova "radikalizacija" je vrlo složen proces, dok razlozi variraju od pojedinca do pojedinca. Stručnjaci raspravljaju i nemaju zajendički odgovor za ovu pojavu, ali jedan izveštaj iz decembra 2015. je pokazao da je prošle godine udvostručen broj regruta sa Zapada koju su se priključili ISIS, uprkos merama vlada evropskih država.

Jedan broj Evropljana koji se sada bori u redovima ISIS, stiče veze i borbeno iskustvo. Kako grupa slabi u Iraku i Siriji, neminovno je da će se više tih boraca vratiti kući u Evropu, a pretnja koju oni predstavljaju će rasti.

Još je gore: ovi militanti su u Evropi u stanju da se priključe na postojeću mrežu organizovanog kriminala, koja može da im pomogne u vezi logistike i zaliha, kao i u vezi krijumčarenja ljudi preko granice.

"Udruživanje ova dva potpuno odvojena sveta - organizovanog kriminala i nasilnog islamskog ekstremizma naglo komplikuje zadatak pronalaženja osumnjičenih," rekao je nedavno za magazin Tajm ekspert Vivijen Volt

ISIS će postati ono što je bila: teroristička grupa u stanju da nanese užasnu štetu

Putanja izgleda zastrašujuće jasna: ISIS će izgubiti veći deo, ili, ceo svoj kalifat. Ali kada se to desi, vratiće se na stanje slično svom prethodnom obliku, kada je bila poznata kao Al-Kaida u Iraku, nastala tokom haosa iračkog rata, sredinom 2000-tih. Za to vreme ova grupa je razvila mnoge brutalne tehnike koje se sada dovode u vezu sa ISIS: snimanje odsecanja glava, teroristički napadi na "meke" civilne ciljeve, ideologija krajnjeg sektaškog nasilja.

U tom obliku, grupa nikada nije imala dramatične vojne uspehe kao ISIS, ali je i tada mogla da preduzme terorističke napade velikih razmera. Razlika je u tome što su oni ranije bili usmereni na ciljeve na Bliskom istoku,uglavnom u Jordanu, što se uklapalo u strateške i ideološke ciljeve u to vreme.

Ali, sada ISIS ima i sredstva i podsticaj da šire usmerava takve napade, kako na širem Bliskom istoku tako i protiv ciljeva na Zapadu. Kada se njihova država sruši, ona će izgubiti neke od tih mogućnosti, ali će zadržati više nego dovoljno da nastavi ovakve napade.

ISIS će nastaviti da predstavljaju opasnost, ali njen poraz će postati daleko teži, jer neće imati državu. Pobeda nad ISIS u novom obliku će biti veoma teška, i ona bi zahtevala potpuni mir, red i nacionalno jedinstvo u Iraku i Siriji, za šta su potrebne godine, u najboljem slučaju. Pa čak i tada, neka verzija ISIS može da potraju sa dovoljno resursa i snage da nastavi napade velikih razmera.

U međuvremenu, terorizam će biti problem sa kojim će Evropa morati da se nosi i da s vremena na vreme, izdrži žrtve. To ne treba da bude povod za defetizam, ili strah, koji samo jača terorističke grupe. Terorizam je i dalje pretnja koja ubija daleko manje Evropljana od drugih vrsta kriminala - i mnogo manje nego, recimo, automobilske nesreće. Ali, Evropljani će morati da shvate da će borba sa strahom postati deo njihove svakodnevice.

(Vox - priredio M. Đorđević)