Nedavni teroristički napadi u Istanbulu i Briselu su bili usmereni na dve potencijalne pretnje Islamskoj državi, smatra ugledni američki analitičar Džordž Fridman

Napadi u Belgiji i Turskoj se moraju posmatrati zajedno. Oni su simbolično izvršeni na uporišta dvaju potencijalnih neprijatelja Islamske države - Evrope i Turske, i oni imaju za cilj da ih destabilizuju i regrutuju potencijalne operativce među domaćim ekstremistima.

Prvi napad je izvršen u Turskoj 19. marta i onda 22. marta u Belgiji. Njihov redosled može biti samo slučajnost, ali ISIS razmišlja strateški više nego druge terorističke grupe, i ima sposobnost da koordinira napade. Stoga, zašto su izabrali Belgiju i Tursku?

Prvi odgovor je zato što imaju operativce u obe zemlje. Turska je muslimanska zemlja, a ISIS je u stanju da regrutuje Turke i pošalje druge operativce u Tursku, ako je potrebno. Belgija ima značajno muslimansko stanovništvo, koja može biti meta za regrutaciju i ubacivanje operativaca. Ali naravno, to se može reći i za neke druge zemlje.

Značajno je da su napadi izvršeni protiv zemalja koje imaju strateški značaj. Značaj Turske je očigledan, ona je velika sila na Bliskom istoku, i do skora je imala bliske odnose sa ISIS. Udarom na Tursku ISIS svojim sledbenicima pokazuje da je u stanju da je ugrozi, čime podstiče na kaciju potencijalne džihadiste unutar Turske u cilju slabljenja političke i vojne sposobnosti Turske za dejstva u Siriji i Iraku. ISIS pokušava da oblikuje ponašanje Turske, koja ima snažno prisustvo u regionu.

Belgija nije samo jedna od zemalja jezgra Evropske unije, kao Francuska, već je u nekom smislu prestonica Evrope. Brisel je sedište Evropske komisije i NATO-a. Napad u Briselu je napad na središte Evrope, koju ISISgleda kao neprijatelja.

Ovde dolazimo do strateške suštine: Turska i Evropa zajedno čine potencijalno jezgro borbe protiv ISIS. Terorističke operacije su jedina mogućnost džihadista da ih odvrate ili da ih spreče da deluju protiv njih Ako su operacije uspešne, one će postići dve stvari. Prvo, oni će u svakoj naciji stvoriti podele u odnosu na sukob sa ISIS zbog posledica te borbe. Drugo, to može da motiviše značajan broj domaćeg stanovništva koji bi moglo da se priključi ISIS-u. Čak i ako to nije odmah moguće, neizbežni nadzor i represija nad ovom populacijom može stvoriti nove operativace.

ISIS je na terenu pod značajnim pritiskom, i čini se njena terotorija Siriji i Iraku smanjuje. Zato joj je potrebno da destabilizuje potencijalne neprijatelje i to udruži sa simbolikom. Napadi na turiste u na trgu Taksim u centru Istanbula je jedna od strategija. Napadi na glavni grad Evrope je druga. Pošto je ISIS pod pritiskom u Siriji i Iraku, ona mora razmišljati o prelasku sa konvencionalne borbe na gerilsku.

Idealna kombinacija za njih je da preduzimaju konvencionalne vojne operacije na terenu dok jačaju terorističke napade izvan Sirije i Iraka. ISISI u tom smislu ima nekoliko opcija, ali napadi na Istanbul i Belgiju su udari u srce dve potencijalne pretnje, a zae ih su iskorištene džihadisti unutar tih zemalja, što će stvoriti reakciju pomoću koje džihadisti mogu ojačati svoju poziciju.

(Geopolitical Futures - priredio M. Đorđević)