Napadi u Briselu otkrili su katastrofalne nedostatke u evropskoj bezbednosnoj politici, a na videlo izbijaju rivalstva i sujete raznih evropskih tajnih služžbi, tako da su potrebne korenite promene, ocenjuju američki stručnjaci za bezbednost.

Među američkim ekspertima za tajne služžbe to je bila neka vrsta javne tajne, ali otkako su se dogodili napadi u Briselu o tome se diskutuje i javno u američkim medijima, prenosi Dojče vele. Reč je o nesposobnosti Evropljana da se pobrinu za sopstvenu bezbednost, ocenjuju oni.

Najnoviji teroristički napadi u Belgiji mogli bi da oslabe evropsku bezbednost i da dodatno pojačaju strah od greššaka tajnih služžbi, pišše "Njujork tajms". U pogledu rastućeg međunarodnog terorizma, ugledni list, kao i mnogi drugi mediji zaključuje da će Evropa dugoročno ostati ranjiva. To se vidi po tome što policiji i tajnim služžbama, uprkos grozničavim aktivnostima nakon napada u Parizu, nije poššlo za rukom da osujete napade u Briselu.

pariz-napad-teroristi-ajfelova-kula.jpg
AP 

Belgijske „preopterećene tajne služžbe“ ne mogu višše da pružže otpor „duboko ukorenjenoj terorističkoj mrežži“, navodi njujorški list. Belgija se u tekstu u "Njujork tajmsu" označava kao „najbogatija pala držžava na svetu“. Jedan od najviđenijih američkih eksperata za bezbednost Dejvid Ignjatius u "Vaššington postu" je prošširio zajedljive kritike na račun svih evropskih zemalja. Brisel je „na ššokantan način pokazao nefunkcionalnost Evrope u odnosu na sopstvenu bezbednost“, zaključio je on.

„Najnoviji napadi su pokazali da jošš postoje rupe u saradnji evropskih tajnih službži“, konstatuje Karl Hvenmark Nilson iz trusta mozgova Brukings u razgovoru za DW. „Među njima ne postoji sveobuhvatna razmena informacija“, zaključuje on i kritkuje „rivalstvo među tajnim služžbama“, čak i unutar pojedinih držžava.

brisel-teroristicki-napad-trojica-terorista.jpg
AP, 23.03.2016. 

Poverenje Amerikanaca u evropske tajne službe nije nikada bilo veliko, izuzimajući Francusku i Veliku Britaniju. Nemačke tajne služžbe jesu takođe „kompetentne“, pišše Dejvid Ignjatius, ali dodaje da zbog nedostatka podršške politike i javnosti ne mogu da iskažžu svoju snagu. Drugim evropskim zemljama SAD veruju vrlo malo ili im uopššte ne veruju, dodaje on.

Mnogi američki eksperti vide samo jedno reššenje: tajne služžbe moraju da se oproste od uobražženosti i sujete. „Potreban nam je rigorozan način rada kada je reč o razmeni tajnih podataka“, kažže Nilson. Trenutno slabaššnu saradnju evropskih služžbi on poredi sa rivalstvom i nesaradnjom CIA i FBI pre napada ma Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine. Dodušše američki mediji ne pripisuju krivicu samo Evropljanima.

Najdublji razlog je, po Nilsonu, „propast koalicije kojom je trebalo džžihadiste držžati pod kontrolom a koju je predvodila SAD“. On bi takođe žželeo da tajne služžbe teššnje sarađuju i u tom smislu smatra da „SAD treba da preuzme vodeću ulogu kako bi povezale sve tajne služžbe“.