Napadi u Briselu otkrili su katastrofalne nedostatke u evropskoj bezbednosnoj politici, a na videlo izbijaju rivalstva i sujete raznih evropskih tajnih službi, tako da su potrebne korenite promene, ocenjuju američki stručnjaci za bezbednost

KELN - Među američkim ekspertima za tajne službe to je bila neka vrsta javne tajne, ali otkako su se dogodili napadi u Briselu o tome se diskutuje i javno u američkim medijima, preneo je Dojče vele.

Reč je o nesposobnosti Evropljana da se pobrinu za sopstvenu bezbednost, ocenjuju oni. Najnoviji teroristički napadi u Belgiji mogli bi da oslabe evropsku bezbednost i da dodatno pojačaju strah od grešaka tajnih službi, piše "Njujork tajms".

U pogledu rastućeg međunarodnog terorizma, ugledni list, kao i mnogi drugi mediji zaključuje da će Evropa dugoročno ostati ranjiva. To se vidi po tome što policiji i tajnim službama, uprkos grozničavim aktivnostima nakon napada u Parizu, nije pošlo za rukom da osujete napade u Briselu. Belgijske preopterećene tajne službe" ne mogu više da pruže otpor „duboko ukorenjenoj terorističkoj mreži", navodi njujorški list.

Belgija se u tekstu u "Njujork tajmsu" označava kao "najbogatija pala država na svetu". Jedan od najviđenijih američkih eksperata za bezbednost Dejvid Ignjatius u "Vašington postu" je proširio zajedljive kritike na račun svih evropskih zemalja.

Brisel je "na šokantan način pokazao nefunkcionalnost Evrope u odnosu na sopstvenu bezbednost", zaključio je on. „Najnoviji napadi su pokazali da još postoje rupe u saradnji evropskih tajnih službi", konstatuje Karl Hvenmark Nilson iz trusta mozgova Brukings u razgovoru za DW.

brisel-teroristicki-napad-belgija.jpg
Foto: Dragana Udovičić

Među njima ne postoji sveobuhvatna razmena informacija", zaključuje on i kritkuje rivalstvo među tajnim službama", čak i unutar pojedinih država. Poverenje Amerikanaca u evropske tajne službe nije nikada bilo veliko, izuzimajući Francusku i Veliku Britaniju.

"Nemačke tajne službe jesu takođe kompetentne", piše Dejvid Ignjatius, ali dodaje da zbog nedostatka podrške politike i javnosti ne mogu da iskažu svoju snagu.

Drugim evropskim zemljama SAD veruju vrlo malo ili im uopšte ne veruju, dodaje on.

Mnogi američki eksperti vide samo jedno rešenje: tajne službe moraju da se oproste od uobraženosti i sujete.
„Potreban nam je rigorozan način rada kada je reč o razmeni tajnih podataka", kaže Nilson. Trenutno slabašnu saradnju evropskih službi on poredi sa rivalstvom i nesaradnjom CIA i FBI pre napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001.

Doduše američki mediji ne pripisuju krivicu samo Evropljanima. Najdublji razlog je, po Nilsonu, propast koalicije kojom je trebalo džihadiste držati pod kontrolom a koju je predvodila SAD".

On bi takođe želeo da tajne službe tešnje sarađuju i u tom smislu smatra da „SAD treba da preuzmu vodeću ulogu kako bi povezale sve tajne službe".