Uprkos krvoproliću u Briselu i Parizu, broj terorističkih napada u Evropi manji je nego 70-ih godina prošlog veka, ali je osećaj opasnosti od terorizma kod ljudi ipak porastao, objavio je danas radio Dojče vele.

Posle napada u Parizu i Briselu, za mnoge Evropljane su teroristički napadi postali realniji i bliži nego ikad. Ako se međutim sagleda istorija terorizma u Evropi, a posebno 1979. godina u kojoj se na Starom kontinentu dogodilo više od 800 napada, taj osećaj, kako kažu naučnici sa univerziteta Merilend, možda i nije realan. Između 1970. i 1990. više stotina napada godišnje bilo je pravilo. Takođe i broj žrtava - preko 150 godišnje nije bio usamljen slučaj.

Poređenja radi, prošla godina je iz evropskog ugla, sa napadima na satirični magazin „Šarli ebdo“ i serijom terorističkih napada u Parizu 13. novembra, bila prilično mračna. Ali, taj veliki broj žrtava je izuzetak u poslednjih deset godina, navodi DW. Terorističke organizacije kao što su IRA u Irskoj, baskijska ETA u Španiji, komunističke Crvene brigade u Italiji i ekstremno-levičarska Frakcija Crvene armije (RAF) u Nemačkoj, kao i druge neevropske terorističke ćelije, sedamdesetih i osamdesetih godina stavljale su na iskušenja vlade evropskih zemalja. „

terorizam-pariz-teroristicki-napad.jpg
Profimedia 

Skoro svaka država je tada imala svoj sopstveni terorizam“, podseća Rolf Tophofen, direktor Instituta za prevenciju kriza iz Esena. On već više od 30 godina proučava međunarodna teroristička kretanja. Razlike sa današnjim terorizmom su, kaže, jasne. Terorizam sedamdesetih i osamdesetih bio je pre svega politički motivisan.

"Terorističke organizacije fiksirale su određene zemlje i nije bilo fenomena prekograničnog terorizma“", kaže Tophofen. Danas, međutim, grupe poput „Islamske države“ ili „Al Kaide“, deluju navodno iz verskih ubeđenja.

"Teroristi ne vole mnogo mrtvih, oni vole veliku publiku“ - to je daleke 1975. izjavio Brajan Dženkins, američki naučnik koji je proučavao terorizam. Ali napadi na železničkoj stanici u Bolonji sa 85 mrtvih i onaj na američki avion iznad škotskog Lokerbija u kojem je poginulo 270 ljudi, ne uklapaju se u tu sliku. Teroristi su sedamdesetih na nišanu imali pre svega političare i industrijalce. Sada se sve promenilo iz korena. „Danas se puca i bacaju se bombe. Filozofija terora je da želi leševe. Oni žele da ubiju i rane što više ljudi"“, smatra Tophofen.

abdelhamid-abud-pariz-teroristicki-napad.jpg
AP 

I pregovori sa državom deo su prošlosti, kao što je na primer bilo prilikom otmice Lufthanzinog aviona 1975. godine. Prema podacima univerziteta Merilend, broj napada u Evropi je od 1979. opao. Ali to ne znači da zbog toga automatski ima manje mrtvih. Tako je u bombaškom napadu na regionalni voz u Madridu ubijena 191-na osoba. Napadači su u tom slučaju bili islamistički teroristi. Godinu dana kasnije, u samoubilačkom napadu islamista na londonski metro, ubijeno je 56 ljudi, a više od 700 njih je povređeno.

Iako je ranije češće dolazilo do napada, eksperti za terorizam ne smatraju da je povećani strah od terorizma u Evropi preteran. „Zbog najnovijih napada strahuje se da je Evropa sve više na nišanu“, kaže Tophofen. Posmatrano na međunarodnom nivou, Evropa je do sada bila relativno pošteđena. Broj terorističkih napada je u svetu, za razliku od evropskog trenda, do 2001. do 2014. značajno porastao. Prema podacima iz Globalne baze podataka o terorizmu naučnika sa univerziteta Merilend, od ukupnog broja napada u poslednjih 14 godina širom sveta, samo 0,3 odsto njih dogodilo se u Evropi.