NAJVEĆA TAJNA MOSADOVIH ARHIVA: Kako je vatreni esesovac ubijao naciste po nalogu Izraelaca

Jedino što je minhenska policija znala jeste da je Krug često putovao za Kairo. Bio je jedan od više desetina nacističkih raketnih stručnjaka koji je Egipat angažovao da razviju njegov program naoružanja. Izralski list HaBoker, koji više ne izlazi, odjednom je ponudio objašnjenje: Egipćani su oteli Kruga da bi ga sprečili da radi za Izrael. Tako su inspektori skrenuti na pogrešan trag i sprečeni da kopaju preduboko tamo gde ne treba.

Sada je otkriveno da je Krug likvidiran u izraelskoj obaveštajnoj akciji protiv nemačkih naučnika koji rade za Egipat. Ali činjenica koja najviše zaprepašćuje jeste da je agent Mosada koji je upucao Kruga bio Oto Skorceni, tada najdragoceniji čovek izraelske tajne službe - inače bivši potpukovnik esesovaca i jedan od ljubimaca Adolfa Hitlera, koji ga je i odlikovao ordenom Viteški krst Gvozdenog krsta zato što je spasio njegovog prijatelja Benita Musolinija.

Ali, to je bila prošlost. Skorceni je 1962. imao drugog poslodavca, kažu za Haarec izvori koji su tražili da ostanu anonimni. A to je jedna od najvažnijih priča iz tajnih arhiva Mosadaa, koja je tek sad razotkrivena.

Ključ za razumijevanje cele priče je odluka Mosada da mu od najvećeg prioriteta bude sprečavanje nemačkih naučnika da rade na egipatskom raketnom programu. A Krug je baš na tome radio nekoliko meseci pre nego što je umro. Dobijao je preteće poruke. U Nemačkoj su ga zvali telefonom usred noći i tražili mu da se okane tog posla, u Egiptu je dobijao pisma-bombe. Krug je bio jedna od glavnih Mosadovih meta.

A 17 godina ranije, tokom Drugog svetskog rata, Hajnc Krug je bio jedna od zvezda Penemindea, vojnog poligona za probe na obali Baltičkog mora, u kom su nemački naučnici radili za Hitlera i Treći rajh. Tim, koji je vodio Verner fon Braun, bi je ponosan na to što je razvio rakete kojima je Engleska gotovo potučena. Planirao je da razvije mnogo razornije i preciznije projektile.

Fon Braun je pozvao Kruga i ostale bivše kolege da mu se pridruže u SAD. Američke vlasti su mu oprale dosije, pa je vodio američki raketni program. Čak je postao jedan od tvoraca svemirskog istraživačkog programa NASA-e. Međutim, Krug se odlučio za unosniju opciju: da se u Egiptu pridruži grupi kolega iz Penemindea koju je vodio profesor Volfgang Pilc, kog je veoma poštovao. Cilj im je bio razvijanje egipatskog strateškog naoružanja.

S izraelske tačke gledišta, Krug je morao da zna da je Izrael, utočište mnogih koji su preživeli holokaust, meta tog programa. Tvrdokorni nacista smatrao bi to prilikom da nastavi da istrebljuje Jevreje.

Tek, Kruga su izluđivale preteće poruke i noćni telefonski pozivi. I on i njegovi kolege su znali da je iza njih Izrael i da im se steže omča oko vrata. Godine 1960. izraelski agenti oteli su u dalekoj Argentini Adolfa Ajhmana, jednog od mozgova holokausta. U vrhunskoj obaveštajnoj operaciji prošvercovali su ga u Jerusalim, gde mu je suđeo i gde je dve godine kasnije obešen.

Zato je Krug zatražio pomoć prekaljenog nacističkog heroja, najboljeg od najboljih Hitlerovih uzdanica. Onoga dana kad je nestao, otišao je da se sastane baš sa svojim spasiocem, koji je u to vreme živeo u Španiji. Sa Otom Skorcenijem.

Skorceni je tada imao 54 godine i bio je živa legenda. Taj esesovski oficir, koji je odrastao u Austriji, bio je poznat i po dugačkom ožiljku na levom obrazu, posledici mačevanja. Hitler je prepoznao u njemu čoveka koji će učiniti sve da obavi misiju. Američki i britanski obaveštajci nazvali su ga najopasnijim čovekom u Evropi.

Krug se, dakle, našao sa Skorcenijem. Odveo ga je u šumu kod Minhena i umirio ga rekavši da je uzeo telohranitelje, koji ih prate u automobilu. Zatim ga je lično ubio iz pištolja, a ona dvojica "telohranitelja" polila su Krugov leš kiselinom, sačekali malo da ona uradi svoje, zakopali ostatke i zalili ih krečom. Ta dvojica pomoćnika bila su šef Mosadove jedinice za posebne operacije Jicak Šamir, inače budući izraelski premijer, zatim Zvi Peter Malkin, koji je hvatao Adolfa Ajhmana u Argentini, a celu operaciju je nadgledao Josif Džo Raanan, viši obaveštajac u Nemačkoj. Svoj trojici nacisti su tokom holokausta pobili skoro cele porodice.

Izraelska motivacija da rade s čovekom kao što je Skorceni bila je jasna: približiti se nacistima koji pomažu Egiptu da bi spriječili nov holokaust. Cilj je, dakle, opravdavao sredstva.

Ali, zašto je Skorceni pristao da radi za Mosad?

Rođen u Beču, još kao dete je bio neustrašiv, odvažan, idealan materijal, pokazaće se kasnije, za vojnog komandanta. Austrijskom ogranku nacističke stranke pridružio je 1931, služio je u SA i obožavao Hitlera. Posle 1938. počeo je da volontira u SS oklopnoj diviziji, telesnoj gardi Adolfa Hitlera. Skorceni je 1943. predvodio specijalce koji su spasavali Hitlerovog prijatelja Benita Musolinija iz planinskog resorta. On je bio čovek koji je oteo Mikloša Hortija, čime je otvorio put pokolju mađarskih Jevreja.

Zbog stvari koje je uradio na Dan D završio je u zatvoru, ali je pobegao tokom jednog transporta. Navodno su mu u bekstvu pomogli Amerikanci, to jest Kancelarija za specijalne operacije, prethodnica CIA, za koju je i radio posle rata. Živeo je u Španiji, raju za nacističke vojne veterane. Bio je i savetnik Huana Perona, a radio je i za vladu u Kairu. Tako se sprijateljio s egipatskim zvaničnicima koji su sarađivali s nemačkim naučnicima.

Izrael ga je smatrao neprijateljem, ali šef Mosada, Iser Harel, imao je bolji plan - neće ga ubiti, nego angažovati. Harel je znao da mu je, ako želi da spreči Egipat da razvije raketni program, potreban neko iznutra, neki nacista. Tako je Džo Raanan dobio zadatak da osnuje tim i pridobije Skorcenija.

Raanan je sa timom otišao u Španiju i stavio Skorcenija pod danonoćnu prismotru. Osmatrali su mu kuću,kancelariju, pratili dnevnu rutinu. U timu je bila i mlada Nemica Anke, lepa koketa, idealna za zadatak.

Te večeri početkom 1962. Skorcni je sedeo u jednom madridskom baru sa svojom suprugom Ilse fon Finkenštajn, sestričinom nekadašnjeg Hitlerovog ministra finansija. Odjednom im se obratio par nemačkih turista koji je bio opljačkan. Ostali su bez svega - pasoša, novca, prtljaga. Nevini nemački turisti osvojili su Skorcenijevu suprugu, koja ih je pozvala da prenoće kod njih.

Ali Skorcenija nisu obmanuli. U jednom trenutku, kad su već bili u vili, Skorceni je izvukao pištolj.

"Znam ko ste i zašto ste ovde. Vi ste Mosad i došli ste da me ubijete”, rekao im je. Anke i njen partner, obaveštajac čije se ime i dalje krije, nisu ni trepnuli.

"Delomičično ste u pravu. Jesmo iz Mosada, ali da smo došli da vas ubijemo, bili biste mrtvi pre mnogo nedelja", odgovorio je Mosadov obaveštajac.

"Ako nas ubijete, za nama će doći ljudi koji se neće truditi da popiju piće s vama. Razneće vam mozak a da im ni lice nećete videti. Nudimo vam da nam pomognete", dodala je Anke.

Objasnili su mu da su Izraelu potrebne informacije i to će ih dobro platiti.

"Novac me ne zanima. Imam ga dovoljno. Hoću da (Simon) Vizental obriše moje ime s liste", zatražio jue Skorceni. Saradnja s Mosadom bila je njegovo životno osiguranje. Mosadovci su mu to i obećali i odveli ga u Izrael. Ubrzo je odleteo u Egipat i nabavio im spisak nemačkih naučnika i njihovih adresa, kao i kompanija koje su Egiptu prodavale komponente.

U međuvremenu su Mosadovi obaveštajci pokušali da nagovore Vizentala da obriše Skorcenijevo ime s liste, ali ih je poznati lovac na naciste odbio. Naposletku su falsifikovali pismo u kom Simon Vizental obaveštava Skorcenija da ga je sklonio s liste.

Skorceni se pokazao kao dobar saradnik. Slao je pisma bombe i tako uspešno zastrašivao nemačke naučnike da ih je većina otišla iz Ekipta. Međutim, Mosad je odlučio da obustaviti tu akciju kada je u Švajcarskoj uhvaćen jedan od njihovih timova koji je mučio porodicu jednog naučnika. Negativni publicitet bio je preveliki. Izraelski premijer, legendarni David Ben-Gurion, zaključio je da je to loš imidž za zemlju, epizoda koja bi mogla da ugrozi važan i s teškom mukom postignut dogovor s Nemačkom o prodaji oružja Izraelu.

Šef Mosada, Harel, podneo je ostavku. Novi lider obaveštajaca Meir Amit skrajnuo je operaciju traganja za nacistima. Još jednom je angažovao Skorcenija, mada je ta akcija propala.

Skorceni je umro u Madridu u julu 1975. Imao je dve sahrane, u Beču i Madridu, gde se nacistički veterani nisu ustručavali od nacističkih pozdrava i simbolike. Ali pogrebu u Madridu prisustvovao je i čovek kog niko od okupljenih nije poznavao. Bio je to Josif Džo Raanan, koji je došao da oda poslednju poštu najboljem špijunu koji je ikada radio za njega.

(Haarec)