Rusi i Amerikanci su u vreme Hladnog rata pokušavali da otkriju državne tajne a to doba je stvorilo neke od najpoznatijih špijuna.

Tokom Hladnog rata Sjedinjene Američke Države i Rusija su bile očajne u nameri da otkriju međusobne tajne. Tada je bilo puno špijunaže i intriga pa je ovaj period stvorio neke od najpoznatijih špijuna u istoriji.

Radio za CIA i verovatno za KGB

Amerikanac Filip Barnet Frenklin Ejdž je radio za CIA nešto više od deset godina i kasnije je napisao knjigu o tome. Nakon što je otišao u penziju, okrenuo se protiv CIA i počeo da otkriva agente koji su bili na tajnim zadacima u svetu. Zbog njega je američki Kongres morao da usvoji zakon 1982. godine. Prema tom zakonu otkrivanje identiteta agenta koji više nisu u službi je nelegalno. Ejdž je umro 2008. godine, a pred smrt su ga optužili da je 1973. godine prenosio informacije KGB-u. On je negirao da je ikada radio za KGB, a prava istina se i dalje ne zna.

Prodao se CIA iz ličnih razloga

Adolf Tolkačev nije podržavao komunistički režim u Rusiji i imao je lične motive za objavljivanje svoje špijunaže. Ruska vlada mu je 1930. godine ubila taštu, a tast mu je zatvoren za vreme Staljinovih čistki. Tolkačev je počeo kao inženjer elektronike a 1977. je počeo da traži sastanke sa američkim diplomatima. CIA je ignorisala njegove pokušaje zbližavanja jer su mislili da im KGB podmeće. Ipak, uspeo je da stekne poverenje i pomogao je Amerikancima da upoznaju planove KGB-a. Dao im je informacije o novom sovetskom oružju i uštedeo im je veliki novac. Na kraju je pogubljen zbog špijunaže.

Odavao nuklearne tajne

Nemac Emil Julius Klaus Fuš je pobegao u Veliku Britaniju tokom uspona Hitlera 1930. godine. Ubrzo je dobio britansko državljanstvo i pripremao je doktorat iz fizike. Počeo je da radi za britanski program za razvoj atomske bombe i otišao je u SAD gde je radio na projektu Menhetn odnosno na razvoju nuklearnog oružja tokom Drugog svetskog rata. Godine 1950. optužen je da je Sovetima predao tajne informacije. Priznao je i uhvaćen je. Proveo je devet godina u zatvoru, a onda se vratio u Nemačku.

Trebao mu novac zbog razvoda

Amerikanac Eldrih Hazen Ams radio je za CIA 30 godina. I njegov otac je radio za istu agenciju. Amesov je posao bio da pretvori Sovjete u špijune CIA. Iako se znalo da ima problema s alkoholom i iako je dobijao loše kritike, Ames je ipak unapređen u šefa kontraobaveštajne službe. Razveo se od supruge i zapao je u velike finansijske poteškoće. Očajno je hteo da zaradi novac pa je počeo da nudi poverljive informacije za veliki novac. Gotovo 10 godina od Sovjeta je uzimao novac. Uhapsili su ga 1994. godine i služi doživotnu kaznu zatvora.

Špijunirali za Sovjete ali oni ih nisu voleli

Krug špijuna s Kembridža činili su Kim Filbi, Donald Duart Meklin, Gaj Burgs i Enthoni Blant. Sumnjalo se da grupa ima još članova. Reč je o studentima koji su oko 1930. godine. Nakon što su diplomirali postavljeni su na visoka obaveštajna mesta u britanskom parlamentu. Većina njih je podržavala konzervativne i antikomunističke stavove, ali su zapravo Sovetima prenosili poverljive informacije. Nisu to radili zbog novaca već zato što su verovali u sovjetsku ideologiju. Njihove sovjetski kolege ih ipak nisu baš voleli. Kada su 2014. objavljeni arhivski dokumenti, pokazalo se da su ih Sovjeti smatrali "pijancima koji baš ne znaju da dobro čuvaju tajne".

(24sata.hr)