Abu Isra koji je ostao da živi u svom selu u Iraku kada ga je zauzela Islamska dražava svakodnevno je bio svedok terora koji su sejali džihadisti.

"Život je postao horor kada živite kao ljudsli štit.", počinje ispovest mladića koji je u potresnoj priči za CNN ispričao kako je izgledao njegov život pod ID.

Kada su islamisti došli u njegovo selo, on nije poput mnogih pobegao. Njegova majka, već starica, jedva je hodala i nisu mogli da odu.

Džihadisti su im prvo obećali da će ih čuvati, ali ubrzo se život u malom selu u Iraku pretvorio u pakao. Brutalno kažnjavanje i za najsitnije prekršaje, i konstantne pretnje da će ih obesiti i ubiti na javnom mestu.

Abu Irsa kaže da su njega i ostale stanovnike, džihadisti koristili kao ljudski štit, i nisu im dozvoljavali da napuste selo. Momak se svakodnevno plaši za svoj život i život svoje porodice.

" Ne želim da izgubim više od onoga što sam već izgubio", rekao je on.

Muškarci u selu primorani su da puštaju bradu i skraćuju pantalone, a kazne za one koji nemaju dovoljno duge brade su 40 dolara, što je preveliki novac za ovu siromašnu zemlju. Abu Isra je i sam dva puta kažnjen novčanom kaznom jer njegova brada nije odgovarala pravilima.

ID je zahtevao od žena da nose crni hidžab. Njegovu 12-godišnu ćerku umalo su pretukli jer je izašla u dvorište porodične kuće bez hidžaba.

Abu Isra je radio kao bolničar u Mosulu. Kada je ID preuzeo bolnicu, on je hteo da da otkaz, jer ga nisu plaćali.

" Rekao sam im, nemam novac, ne mogu da radim za džabe. Oni su mi odgovorili da je to moj problem i da je dovoljno što radim za Alaha. Znate, oni tvrde da je sve vezano za religiju, ali to nije Islam".

Posle toga su islamisti počeli i njemu da prete da će mu odrubiti glavu.

"Ostavićemo ti glavu nasred ulaza u bolnicu , a svi će pitati zašto se tu nalazi nečija glava. Mi ćemo im reći da je to zato što je odbio da radi za nas, on je bio nevernik", nastavlja svoju potresnu priču.

“Najgora stvar koju sam video bila je egzekucija. Odvedu nas na ulicu i teraju da gledamo. Ophode se prema njima kao da su ovce, svako ko je govorio protiv njih, smaknuće mu je bila sudbina“, naveo je Abu Isra.

Među ubijenima i ostavljenim na ulici “da daju primer drugima“ bila su i deca.

"Naučio sam da očekujem sve, ali kada sam video decu nas ulici, kako stoje kao čuvari. Ostavljali su desetogodišnju decu kao mete za vazdušne napade, ali niste mogli da im priđete niti im se obratite jer su i za to kazne rigorozne", priča on.

Poslednjih dana okupacije, morali su da žive skriveni u kući, bez hrane. Njegova najmlađa ćerka otišla je do prozora i povukla zavesu, kada je Isrin brat skočio da skloni devojčicu, ali su islamisti upucali njega.

Oslobađanje tog dela Iraka i njegovog sela usledilo je tek posle dve godine opsade.

(CNN)