Iračka pokrajina Niniva pamti istoriju dugu skoro 5.000 godina. U tako dugoj istoriji možda i najgori događaj desio se u 2014. kada je ISIL osvojio i glavni grad Mosul i provinciju u kojoj je stao praktično da istrebljuje manjinske Jezide.

Javne najbrutalnije egzekucije, uzimanje robova, silovanja i uništavanje neprocenjivih arheoloških spomenika postali su svakodnevnica tog pakla. U njemu su, međutim, neki i preživeli.

CNN je tako napravio reportažu o porodicama koje su odlučile da ostanu u jednom od manjih gradova, da bi naposletku ISIL-u poslužile kao ljudski štit u trenucima kad su vladine snage i različite milicije stigle u oslobađanje njihovog mesta. Abu Isra je sa porodicom danas u izbegličkom logoru Digba i tražio je da mu se zaštiti identitet jer ima još rodbine koja je na područjima pod okupacijom ISIL.

"Ne želim izgubiti više nego što već jesam", objasnio je.

Rekao je da je su članovi ISIL isprva obećali da će paziti na njihovu sigurnost i da ih neće maltretirati. Ali, to se promenilo već za nekoliko dana. Lako za to što je jednom morao platiti 40 dolara kazne jer bradu, koja je postala obavezna, nije pustio dovoljno dugu. Svoju 12-godišnju kći na jedvite jade je spasao od bičevanja zato što su je videli kako bez nikaba ide u kupatilo u dvorištu porodične kuće.

"Znate, ono su od svega radili versko pitanje, ali to veze nema s islamom", rekao je.

Radio je kao pomoćnik otorinolaringologa u jednoj bolnici u 45 kilometara udaljenom Mosulu. Kad je upao ISIL, pokušao je da prestane da radi, ali mu nisu dopustili, iako više nije mogao da priušti putne troškove jer više nije dobijao redovnu platu.

"Rekao sam im: 'Ali ja nemam novca da bih mogao sebi da dopustim da radim besplatno.' A oni su odgovorili: 'To je tvoj problem. Trebalo bi ti biti dovoljno to što radiš za Boga'", kazao je Isra za CNN o trenucima kad su mu zapretili da će mu odseći glavu. Militant mu je rekao: "Nabiću ti glavu na vrata bolnice tako da svako ko dođe pita zašto je ubijen taj čovek. I znaće da je to zato što je odbio da radi za nas, jer je bio nevernik."

Abu Israa je potom drhtavim glasom opisao kako su ih jednog dana okupili i prisilili da gledaju masovno pogubljenje onih koji su se usudili da im se suprotstave.

"Klali su ih kao ovce", rekao je.

sirijski-pobunjenici-isis.jpg
Tviter/Levent Kemal 

Sledeći dan je video nekoliko tela kako vise s električnih stubova. ISIL ih je povešao kao upozorenje šta će se dogoditi onima koji pokušaju da pobegne iz područja pod njihovom okupacijom.

Ispričao je i to kako su islamisti na kontrolnim punktovima ostavljali 10-godišnje dečake da kontrolišu promet umesto njih kako bi dečake, a ne njih, pobili bombarderi koji bi se mogli iznenada pojaviti. I tako sve do poslednjih dana života pod ISIS-om. Kad su se borbe približile, jer se ISIS se povlačio, militanti su ih sve okupili u središtu gradića.

Potrpali su po pet porodica u po jednu kuću u delu grada koji je bio prvi na udaru oslobodilaca. Čekali su da borbe prođu. Živeli su na hlebu i čaju, da bi u jednom trenutku njegova ćerka skočila do prozora nešto da pogleda. Njegov brat skočio je da je zaštititi i tada ga je pogodio zalutali metak.

"Zgrabio sam ga i vukao prema vojnicima, dok je moja žena vrištala da smo civili, a ne članovi ISIL jer smo imali bradurine i izgledali krajnje neuredno", kazao je Isra.

Brat mu je, kaže, umro na rukama.

(Express.hr)