Vlada je pokrenula privatizaciju u novembru 2015. pozivajući zainteresovane da daju ponude za oko 380.000 hektara državne obradive zemlje, što predstavlja 7,5% ukupne površine pod poljoprivrednim zemljištem

Nakon što su hektari državne zemlje prodati ljudima bliskim konzervativnom premijeru Viktoru Orbanu, vodeća mađarska opoziciona partija ocenila je da vladina šema privatizacije poljoprivrednog zemljišta predstavlja "legalizaciju krađe". U vladi tvrde da je cilj prodaje da se zemlja vrati poljoprivrednicima i popuni državna kasa, kao i da obradive parcele ne dođu u posed stranaca. Zvanični podaci pokazuju da su veliki broj ponuđenih parcela kupili Orbanovi rođaci i bliski saradnici.

"Premijer i njemu bliski ljudi postali su najveći vlasnici zemljišta u Mađarskoj, oni su legalizovali krađu menjajući zakone i podešavajući iz sebi", rekao je za list Nepsabadsag socijalista Zoltan Gegeš (Gőgös). "Privatizacija zemljišnih parcela nema ništa sa zvaničnim ciljem prodaje - da se zemlja vrati poljoprivrednicima", dodao je Gegeš.

Vlada je pokrenula privatizaciju u novembru 2015. pozivajući zainteresovane da daju ponude za oko 380.000 hektara državne obradive zemlje, što predstavlja 7,5% ukupne površine pod poljoprivrednim zemljištem. Rezultati druge tranše prodaje, završene 15. marta, pokazali su da su lavovski deo pobedničkih ponuda dali ljudi bliski Orbanu. Prema podacima ministarstva poljoprivrede, Orbanov zet Ištvan Tiborc (Tiborcz) i njegova porodica platili su 217 miliona forinta (oko 700.000 evra) za 193 hektara zemlje u županiji Fejer na zapadu Mađarske. Orbanov blizak saveznik Lerinc Mesaroš (Lőrinc Mészáros), gradonačelnik Felčita, grada u toj županiji u kome Orban ima kuću, kupio je 77,7 hekatara zemlje za 49 miliona forinti. U prvom krugu prodaje Mesaroš je kupio više od 4.000 hektara za tri miliona evra dok je Tiborc kupio oko 300 hektara za 1,1 milion, preneo je EurActiv.com.

poljoprivreda-agrar-seljaci-traktor.jpg
Shutter 

Uz mogućnost značajnih subvencija Evropske unije u sklopu Zajedničke poljoprivredne politike (CAP), prodate parcele mogu da donesu i znatnu ekstra vrednost ako budu preklasifikovane i proglašene za građevinsko zemljište, piše mađarski dnevnik Mađar Nemzet (Magyar). U vladi međutim kažu da je zakon donet radi "otvaranja" vlasništva nad zemljištem i kako bi se popunio državni budžet i ističu da je prodaja oko 95.000 hektara do sada donela 130 milijardi forinti (412 miliona evra).

Obrazlažući razloge za prodaju zemlje, ministar zadužen da vodi kancelariju premijera Janoš Lazar (János Lázár) rekao je sredinom oktobra 2015. "da postoji opasnost da za nekoliko godina stranci pokušaju da preuzmu zemljište u Mađarskoj preko Brisela".

"Vlada smatra da je jedini način da zaštitimo naše obradivo zemljište da otvorimo mogućnost mađarskim poljoprivrednicima da kupe zemlju", rekao je tada Lazar ističući da "Mađarska mora da se uključi u borbu protiv preuzimanja zamljišta od strane stranaca".

(EurActiv.rs)