Jedan od najslavnijih francuskih reditelja Lik Beson sprema se da snimi film o ruskoj podmornici Kursk koja je potonula pre 16 godina i odvela u smrt 118 mornara.

"Zajedno ćemo sa Besonom raditi na ovom filmu. Ovo je veoma važno za nas", izjavio je visoki ruski zvaničnik Anton Gubankov.

Podsetimo, podmornica Kursk je potonula tokom vojne vežbe 2000. godine u Barencovom moru.

Ruska podmornica K-141 Kursk, klase Oscar II bila je ponos ruske flote, koja je simbolizovala moć i snagu ruske mornarice. Stavljena u pogon 1994. godine, 154 metra dugačka nuklearna podmornica bila je aktivna manje od šest godina u trenutku kad je potonula.

Podmornica na nuklearni pogon mogla je da "nosi" do 130 ljudi. U vreme tragedije u podmornici je bilo 118 mornara i oficira, pod komandom kapetana Genadija Ljačina. Većina članova posade bila je mlađa od 30 godina.

Kursk je 12. avgusta 2000. godine provodio pomorsku vežbu u vodama Barencovog mora izvan ruske obale na severu. Podmornica je nosila 24 rakete i 24 torpeda.

Prema opšteprihvaćenoj teoriji, vodonik peroksid procureo je u prednju sobu sa torpedima, što je dovelo do eksplozije jedne bojne glave torpeda, koja je, izazvala eksploziju većeg broja bojevih glava dva minuta kasnije. Druga eksplozija imala je snagu eksplozije oko šest tona TNT i bila je dovoljno velika da bude registrovana na seizmografima širom severne Evrope.

Podmornica je potonula na dubinu od preko 100 metara, ali verovalo se da su barem neki članovi posade ostali živi nakon eksplozija. Preživeli su se premestili u preostale sektore, ali nivo kiseonika dramatično je pao. Prema rečima stručnjaka životi su mogli biti spašeni da su operacije spasavanja počele ranije. Međunarodni napori potrage i spasavanja potrajali su 10 dana, ali niko nije spasen.

Svi ljudi na Kursku bili su zarobljeni u vodenom grobu, a ronioci su ušli u podmornicu tek nedelju dana nakon tragedije da bi pronašli samo mrtva tela. Nesreća podmornice Kursk smatra se jednom od najvećih nacionalnih tragedija tokom vladavine Vladimira Putina kao ruskog predsednika. Dogodila se rano tokom njegovog prvog mandata, a potonuće podmornice i neuspešno spasavanje izazvalo je bes i frustraciju ne samo među porodicama stradalih pomoraca, nego i kod cele nacije, ali i širom sveta.

Postoji nekoliko teorija o uzroku eksplozije na podmornici. Prema jednoj od teorija Kursk se sudario s jednom američkom podmornicom koja je bila u istim vodama u vreme vežbi. Druge teorije kažu da je podmornica naletela na minu zaostalu iz doba Drugog svetskog rata.

Olupina podmornice, uključujući većinu trupa, ali bez pramca, izvađena je s morskog dna više od godinu dana nakon tragedije. Potencijalno opasni ostaci oružja i nuklearnih reaktora takođe su bili podignuti sa dna okeana.

(Telegram/EPK)