Britanski Independent istražio je neke od najdugoročnijih presuda izrečenih kriminalcima - tolikih da bi neki i više života trebalo da provedu iza rešetaka

Ponekad zatvorska kazna zapravo može biti veoma stroga, čak i za one koje ne liši života. Dok izvesne zatvorske kazne podstiču strah od preranog izlaska kriminalaca na slobodu, u pojedinim slučajevima upravo je obrnuto.

Najdužom kaznom zatvora koju je sud izrekao smatra se ona koju je dobila Čamoi Tipjaso s Tajlanda, koja je 1989. zaradila zatvor u trajanju od 141.078 godina.

Kao supruga tajlandskog oficira bila je umešana u piramidalnu šemu prevare 16.231 čovjeka u iznosu od 2,5 miliona evra. S obzirom da su neke njene žrtve navodno bile članovi tajlandske kraljevske kuće, verojatno nije očekivala milost. Njoj se zapravo posrećilo s obzirom da je 1989. tajlandski zakonom određeno da, bez obzira na visinu presude, maksimalno vreme koje pojedinac može provesti iza rešetaka za prevaru iznosi 20 godina.

Otman el-Ginaoui, Španija: 42.924 godine

Sličan propis primenjen je i u slučaju teroriste Otmana el-Ginaouija koji je dobio 42.924 godine zatvora na španskom sudu kao masovni ubica u bombaškom napadu na voz u Madridu, 2004. Njegov saučesnik Džamal Zougam dobio je 42.922 godine za učestvovanje u tom napadu što je uzeo 191 život.

Kao i na Tajlandu, španski zakoni limitiraju razdoblje koje se može provesti iza rešetaka, pa će u praksi tako bilo ko ostati u zatvoru najviše do 40 godina.

Čarls Skot Robinson, SAD: 30.000 godina

Kad dođe do kazni gde nema nade za gornji limit za stvarno odsluženo vreme, najdulja bi mogla biti ona silovatelju dece iz Oklahome, Čarlsa Skota Robinsona.

Godine 1994. porota je preporučila 5.000 godina zatvora za svaki od šest optužbi protiv njega.
Onda je okružni sudija, Dan Ovens odlučio da mu je dosta počinitelja koji odsluže samo deo vremena. I zato, kako bi bio siguran da Robinson neće biti oslobođen pre isteka ijedne od 5.000-godišnjih kazni, sudija Ovens presudio je da budu služene uzastopno, a ne istovremeno, ostavivši silovatelja dece da guli 30.000-godišnju zatvorsku kaznu.

"Vjerujem kako sam osigurao da ćete provesti ostatak svog života unutar granica Popravnog odseka“, informisao sudac Robinsona, koji ne može dobiti pomilovanje prije negoli navrši bar 108 godina.

Daron Benalford Anderson, SAD: 11,250 godina

Kandidat za najkatastrofalniju žalbu u istoriji sudstva može biti silovatelj Daron Benalford Anderson.

Nakon što je proglašen krivim za pljačku, kidnapovanje i silovanje jedne starije žene 1993., Anderson je uložio apel, veroatno se nadajući da će mu se za vek dva umanjiti kazna od 2.200 godina.

Prvo mu je dobro krenulo, izborio se za ponovljeno suđenje. Ali, onda, opet završava iza rešetaka, ovaj put odlukom porote na 11,.250 godina – što povećava njegovu zatvorsku kaznu za 9.050 godina.
Daje mu to mnogo vremena za promišljanje o činjenici kako mu je njegov trud osigurao ulazak u Giniesovu knjigu rekorda za „najveću zatvorsku kaznu kao rezultat žalbe“.

Kad smo kod apela, Andersonov saučesnik Alan Meklorin bio je bolje sreće; kazna mu je smanjena za 500 godina. Ali, uzevši u obzir da mu je originalna iznosila 21.250 godina, posrećilo mu se samo uvslovno.

Dadli Vejn Kjuzer, SAD: 10,000 godina

Po najdužu zatvorsku kaznu za jedno delo u Americi, trebalo bi poći u Alabamu, gde je ubica iz Noći veštica, Dadli Vejn Kjuzer iz osuđen na 10,000 godina zatvora jer je ubio svoju ženu.

Opisan kao 'rođeni ubica' od strane jednog tužioca, Kjuzer je proglašen krivim za ubistvo svoje odbegle žene, Diane Kjuzer, svastike i jednom studenta koji je pukim slučajem bio u domu Baringerovih na Noć veštica 1976.
Osuđen je na smrt 1977., ali 1980. američki Viši sud preinačio ju je kao protivustavnu. Godine 1981. rezultiralo je to dvema doživotnim kaznama za ubistvo Baringerove i Pjurona plus s 10.000 godina zatvora za ubistvo supruge.

Prijatelji Kjuzera koji sad ima 74 godine kažu kako je u zatvoru prešao u hrišćanstvo i oseća kajanje. Prošlog meseca mu je po 10. put odbijeno pomilovanje.

Endrju Aston, Velika Britanija: 26 doživotnih kazni

Najduža kazna ikad izrečena kriminalcu na britanskom sudu je 26 zatvorskih kazni u kontinuitetu, koju je dobio Endrju Aston na Vrhovnom sudu u Birmingemu, 2002.

Kroz tri meseca početkom 2006., taj kokainski zavisnik napao je i pokrao 26 starih i nemoćnih ljudi u njihovim domovima.

Dve žrtve su preminule od povreda koje im je zadao Aston. Ubica je osuđen za dva ubistva i 24 optužbe za razbojništvo.

Njegovih 26 doživotnih kazni zasenilo je čak i 21 što ih je dobila Šestorka iz Birmingema, koji su u jednom od najgorih podbačaja pravde u istoriji Velike Britanije pogrešno osuđeni za seriju bombaških napada na pabove pripisane IRA, 1974.

Šestorka iz Birminghema 16 godina je trunula u zatvoru pre nego što je dokazana njihova nevinost. Čak i njihova nezaslužena robija bleda je u poređenju sa slučajem Rikija Džeksona, koji je proveo 39 godina iza rešetaka zbog ubistzva koje nije počinio – što se smatra najdužom pogrešno dosuđenom zatvorskom kaznom.

Sud je Džeksona proglasio nevinim, 2014. Prošle godine, primio je više od milion dolara kompenzacije od države Ohajo zbog neopravdanog zatvaranja.

Albert Vudfoks, SAD: 43 godine u samici

U smislu zatvorske patnje, teško je naći gori slučaj od Alberta Vudfoksa, koji je pušten iz zatvora u Luizijani u nakon 43 godine provedene u samici – iako se branio da je nevin.

On se smatra čovekom koji je izdržao najdužu kaznu u samici od svih američkih zatvorenika, provodeći 23 sata dnevno u ćeliji veličine 1,8x2,7 metara - 43 godine, s dozvolom da samo na sat dnevno vežba u ograđenom betonskom dvorištu, okovan i sam.

Služio je zbog drugog prekršaja kada su on i još dvojica – koji su postali poznati kao Trojka iz Angole – 1972. osuđeni za ubistvo zatvorskog čuvara. Vudfoks i njegovi pomoćnici tvrdili su da su sva trojica pogrešno zatvorena zbog odmazde jer su predvodili štrajkove glađu zbog „nečovečnih zatvorskih uslova“ i bili članovi grupe Crne Pantere.

Godine 1992. njegova presuda poništena je na temelju činjenice da nije imao asistenciju savetnika, ali osuđen je na drugom suđenju, 1998. I ta je presuda preinačena 2013. zbog diskriminacije u selekciji šefa velike porote.
Oslobođen je nakon što su se merodavni države Louizijana složili da odbace mogućnost za treće suđenje, a zauzvrat on podneskom neće osporavati blažu optužbu za ubistvo iz nehata i teško razbojništvo.

Naglasio je kako cilj njegove parnice nije priznanje krivnje, dodavši izjavu kao objašnjenje:

"Iako sam želeo da dokažem nevinost na novom suđenju, briga za zdravlje i godine nagnali su me da rešim ovaj slučaj sad i izađem na slobodu“.

Godine 2014. ispričao je jednome blogeru kako je patio u samici: „Strahovao sam da ću podetinjiti i smotati se u položaj fetusa, pa ležati tamo dan za danom do kraja života. Bojao sam se da ću napasti vlastito telo, možda odseći testise i baciti ih kroz rešetke onako kako sam video da drugi čine kad više ne mogu dalje“.

Pol Gejdel Junior, SAD: 68 godina i 245 dana

Za najduže razdoblje koje je iko proveo u zatvoru pre puštanja na slobodu da bi ispričao svoju priču umesto umiranja u poznim godinama iza rešetaka, "čast" pripada Polu Gejdelu Junioru.

Godine 1911. Gejdel beše 17-godišnji konobar koji je radio u jednom njujorškom hotelu, kada se ušuljao u sobu gosta Vilijama H. Džeksona. Imućni 73-godišnjak se probudio i u bespoštednoj borbi Gejdel ga je slučajno ubio kada ga je ugšio krpom.

Uhapšen je dva dana kasnije, pa optužen za ubistvo iz predumišljaja i poslan da služi kaznu od 20 godina do doživotne, 1911.

Sveukupno 68 godina i 245 dana posle, Gejdel, sa 86 godina, pušten je na slobodu. Gejdel, koji je unutra pretrpeo napade ludila, pomilovan je 1974., ali od straha što ga čeka napolju nakon celog odraslog život provedenoga u zatvoru, ostao je tamo još šest godina. Naposletku, uživao je u sedam godina slobode pre smrti u staračkom domu do svoje 93. godine.

(Express.hr)