Kremlj je posle Krima i Ukrajine napao Tursku, i to preko Sirije, Rusi žele da nas izbace iz igre, ali moramo ih hitno zaustaviti, tvrdi Mehmet Sejfetin Erol

ANKARA - Vladimir Putin namerava da obnovi Rusko carstvo, a da bi to uradio, neophodno je da ukloni Tursku, tvrdi turski analitičar Mehmet Sejfetin Erol.
- Rusija napada Ukrajinu preko Krima, igra sve uočljiviju ulogu u krizama na Balkanu, pokazuje sve veći apetit kad je reč o Moldaviji, preuzima na sebe ulogu pokrovitelja hrišćana, pre svega pravoslavnih, i Slovena - kaže on.

Panslavizam

On dodaje da je glavna ruska ideologija panslavizam. Činjenica je, kako kaže, da je posle Krima i Ukrajine Rusija odjednom promenila smer prema Turskoj, i to preko Sirije.
- Rusi dominiraju u Crnom moru i iznova su bacili oko na tople vode Sredozemnog mora. Četiri su cilja koje Moskva navodno želi da postigne time što će Tursku „izbaciti iz igre“: da se spuste na jug i ojačaju uticaj na Balkanu, u basenu Crnog mora i na Kavkazu, da stave Avganistan i zapadni Turkmenistan pod kontrolu, ali i poljuljaju uticaj SAD u regionu. Jedini način da se Rusija zaustavi u tom pohodu jeste osnivanje tursko-islamskog saveza u pravom smislu te reči - ističe Erol.

U Nagorno Karabahu, dodaje, Azerbejdžan su, osim Turske, podržali Turkmenistan, Pakistan i Organizacija za islamsku saradnju.
- Tursko-islamska geografija se širi. Ako dozvoli Alah, niko neće moći da stane na put ovom buđenju - tvrdi Mehmet Sejfetin Erol.

Nemoguća saradnja

Istoričar Srđa Trifković podseća da su ruska i osmanska imperija istorijski neprijatelji i da je jedan od glavnih geostrateških ciljeva dinastije Romanov sve do njihovog sloma bio osvajanje Konstantinopolja (Istanbula) i moreuza Bosfor i Dardaneli da bi Rusiji otvorili put iz Crnog u Sredozemno more.
- Teško je iz toga videti kako bi moglo da se zamisli partnerstvo Rusije i Turske. Dodatni problem je što turski predsednik Redžep Tajip Erdogan sebe vidi kao obnovitelja neosmanske tradicije, koju je osmislio sadašnji premijer Ahmet Davutoglu dok je bio ministar spoljnih poslova - kaže on.

U okviru te strategije, prema njegovim rečima, Rusija može da bude partner ograničenog dometa, ali ne i saveznik.
- Turska projektovano teži svom uticaju na Kavkazu i u centralnoj Aziji, kako po osnovi etničkog srodstva sa Azerbejdžanom i Turkmenistanom tako i po islamskom nasleđu. To predstavlja prepreku geostrateškoj alijansi Moskve i Ankare - zaključuje Trifković.