BIVŠI ŠPIJUN I VODEĆI EKSPERT ZA TERORIZAM: Teror ID će trajati dok smo živi, najgore tek sledi

Što je više napada zapadnih sila na kalifat, to će biti više napada na gradove Zapada. Ali ako prestanemo napadati, kalifat će se širiti, pa nemamo izbora. Imamo posla s teroristima čija je fundamentalna ideja osvojiti ceo svet i rešiti se svih koji su po njihovu mišljenju u nevernici. U njihovim očima svi mi smo njihovi neprijatelji, kaže stručnjak za bezbednost Toni Šiena za Nedeljni Jutarnji

Četrdesetjednogodišnji Šiena se predstavlja pre svega kao konsultant za sigurnost, a svetu sigurnosnih agencija je ozbiljan i respektabilan lik. Privatna sigurnosna firma MOSAIC, čija je čelna osoba, pruža sigurnosne usluge u opasnim zonama, obuku za borbu protiv terorizma, krizno komuniciranje i sigurnosnu tehnologiju. Lista klijenata MOSAIC-a uključuje njujoršku policiju NYPD, kurdske specijalne jedinice Pešmerge u borbi protiv ISIS-a, NATO, francusku Legiju stranaca i specijalce Avganistana, Mongolije, Latvije, Italije i Hrvatske.

Savetovao je mnoge svetske vlade i vladine organizacije po pitanju terorizma i obučavao njihove specijalne jedinice. Stoga ne čudi da se njegovi radni dani neretko odvijaju u zonama rata, konflikta, terorizma, histerije.

“Nema sumnje da bi moj život bio posve drukčiji da se na fakultetu nisam susreo s jednim profesorom. Fascinirala me njegova pojava i priče, i vrlo brzo smo postali vrlo bliski. U nekoliko meseci on me polako uvlačio u svoj svet, i uskoro sam bio predstavljen tajnim službama Južnoafričke Republike i CIA-e, a zatim postao njihov agent”, govori Toni Šiena. Mlad, ambiciozan i oduševljen svetom čijim je dijelom odjednom postao, tada osamnaestogodišnji Šiena je igrao ključnu ulogu u zamršenoj i nasilnoj političkoj svakodnevici Južnoafričke Republike. On tvrdi da je zajedno s kolegama zaslužan za ishod situacije i završetak aparthejda.

“Bio sam dečak, a već sam bio usred nasilja ekstremista s levice i ekstremista s desnice. Vrlo rano počeo sam razumevati način na koji terorizam funkcioniše i način na koji rade sigurnosne agencije”, govori. Tek danas, dvadeset godina kasnije, svestan je koliko je opasna bila situacija u kojoj se nalazio.

Kada je projekat bio završen, a u Južnoafričkoj Republici se formirala nova vlada, mogao je relativno jednostavno da napusti špijunski svet.

“Danas sam i dalje sam u sličnom okruženju, s tim da se terorizam uveliko promenio. Formiran u obliku kalifata, odakle se širi ideologija, on je opasniji nego ikada. Prije nego što situacija postane bolja, biće daleko gora”, govori.

“Terorizam koji sprovodi ISIS neće nestati dok smo živi. ISIS danas ima svoje ljude u gotovo svim velikim gradovima sveta, to je dio njihove agende. Što je više napada zapadnih sila na kalifat, to će biti više napada na gradove Zapada. No ako prestanemo napadati, kalifat će se širiti pa nemamo izbora. Imamo posla s teroristima čija je fundamentalna ideja osvojiti ceo svet i rešiti se svih onih koji su po njihovu mišljenju nevernici. U njihovim očima svi mi smo njihovi neprijatelji”, govori Šiena.

Teroristički napad u Briselu je pokrenuo kritike da službe zemalja koje su na meti terorizma ne čine dovoljno kako bi sprečile napade i zaštitile svoje građane.

“Teško je tačno reći koliko ima toga što tajne službe uspeju da sprije, a da ne obaveste javnost, jer procene da je to deo veće strategije, pa zataškaju ono što bi mogla biti mala pobeda, da ona ne bi ugrozila moguću veliku”, kaže Šiena, i smatra da je učinjeno sve što je moglo biti učinjeno.

“Ako me pitate da li je scenario iz Brisela zabrinjavajući, moj odgovor je: apsolutno jeste. Ako me pitate da li vlade trebaju da promene nešto kako bi se sprečili takvi napadi? Apsolutno da. Jedan od problema je to što je premalo ljudi na terenu. Kada pogledate gradove kao što su Pariz ili London, trebalo bi poslati milion špijuna na ulice koji bi kontrolisali šta se događa. Ali to jednostavno nije tako, i nije moguće da bude tako. Osim toga, tajni agenti danas nisu onakvi kakvi su bili u moje vreme.

Moderni špijun nema sličnosti sa Bondom. Danas su to pre svega jako dobri analitičari, ljudi koji veći deo dana provode u uredima, tražeći podatke. Često provode sate i sate čekajući ili skupljajući dosadne detalje. To nije naričito uzbudljiv posao. Puno njih gotovo nikada ne izađe na teren. Današnji špijuni su uglavnom štreberi. Ja sam bio staromodni špijun. Bio sam na terenu, bio sam infiltriran u terorističku grupu i zaista sam rizikovao svoj život kako bih došao do korisnih informacija. Osim toga, za svoju ulogu sam bio vrlo dobro pripremljen, prošao sam obuku kod specijalnih jedinica, obuku koja je bila vrlo teška i pripremila me za sve vrste opasnih situacija. Danas to nije tako. Danas se tajne službe više fokusiraju na tehnologiju nego na telesne sposobnosti. Moje je mišljenje da ne postoji sofisticirani softver koji bi uistinu mogao zameniti manjak dobrih ljudi na terenu”, kaže Šiena.

Iako se MOSAIC (naziv je skraćenica engleskog naziva Multi Operational Security Agency Intelligence Company, op. a.) delom bavi “sofisticiranim softverima”, Šiena je u srži tradicionalni plaćenik, kao i njegove kolege, koji su bivši agenti CIA-e i MI6, britanskog SAS-a i američkog Navy Seals. Oni su dostupni svima i u celom svetu za određenu cenu. Ne čudi da se na takve kompanije ponekad gleda sa sumnjom, ne samo zato što njihove operacije neretko uključuju ljudske žrtve; tanka je crta između potreba klijenata i njihovih nemoralnih ciljeva. Pitam ga stoga da li je ikada odbio posao.

“Da. Bilo je nekoliko država u Africi. Prednost činjenice da smo privatna firma omogućuje nam da izaberemo poslove koje ćemo raditi i da donesemo odluku o tome smatramo li da je njihov moralni kompas postavljen u pravom smeru. Kada si vojnik neke države nemaš izbora, jer moraš biti lojalan državi kojoj služiš. Mi imamo izbor.”