Poseta Baraka Obame Londonu ove nedelje možda će dovesti i do njegove poslednje večere sa kraljicom Elizabetom kao predsednik SAD, piše CNN.

Međutim, Obamino svraćanje i u Nemačku na putu od Saudijske Arabije neće biti upamćeno po medijskoj pompi, već po pozivu da Britanci ne glasaju za izlazak iz EU na referndumu u junu.

Boris Džonson, mogući naslednik Dejvida Kamerona, nazvao je Obamu “licemerom“. Obama je već odavno, piše CNN, na “tankom ledu“. Uprkos obećanjima da će biti “najbolji prijatelj Evrope, postao je veliko razočaranje“.

Kakvo pravo onda Obama ima da drži lekciju Britaniji i Evropi, navodi CNN u tekstu.

Fokus Obamine inostrane politike nije bila Evropa već načini na koje može da izvuče SAD iz ratova u Iraku i Avganistanu. Nadgledanje Kine, vojna moć, politička i trgovinska saradnja sa novim supersilama su bili prioriteti broj jedan za SAD.

“Evropa? To je Stari svet“, piše CNN.

Ovo je, kako se navodi u tekstu, imalo ozbiljne posledice za Evropljane. Dolazi do iznenadnog buđenja Rusije 2014. godine i aneksije Krima.

vladimir-putin.jpg
Foto: AP

“Sumirano, ruski predsednik Vladimir Putin je iskoristio priliku kada je američka povezanost sa Evropom opala kako bi otimao zemlju. Obama je skinuo pogled sa lopte, Putin ju je podigao i pobegao“, navodi CNN.

Putin je sličan scenario imao i u Siriji prošle jeseni kada je pomogao režimu Bašara al-Asada.

Obama je čekao predugo.

Za Evropu i EU, Obamina skromnost je bila “katastrofalna“. Do 2015. godine poplava sirijskih izbeglica pretvorila se u bujicu.

Iako je Nemačka prihvatila milion migranata za godinu dana, oni nastavljaju da dolaze, a njima se pridružuju Iračani i Avganistanci koji napuštaju “do pola završen američki rat“. Jedinstvo Evropske unije je dobilo pukotine zbog nesuglasica oko kontrole na granicama. Ipak Obama je na to samo “bacio pogled“, kao što je uradio i sa finansijskom krizom u Grčkoj.

“Obama čak ima obraza i da kritikuje Evropu zbog haosa u Libiji koji traje od 2011. godine. On nije želeo da se upusti u novi rat na Bliskom istoku. Ohrabrio je Britaniju i Francusku da preuzmu ulogu lidera. On i Hilari Klinton, tada državna sekretarka, ostavili su ih da počiste haos posle smrti Gadafija. Očekivano, to je propalo, kao što je propao i Irak posle Sadama“, ocenjuje CNN.

Evropska “lista razočaranja“ se ne završava ovde. Obama je 2009. u Pragu obećao nove propise kako bi se svet otarasio nuklearnog naoružanja, ali se to nije dogodilo.

U Kairu je iste godine ponudio bolje odnose sa muslimanskim svetom, što dovodi do uspona Islamske države, napada u Evropi i kolapsa izraelsko-palestinskog mira.

“Kao i većina toga što je Obama rekao u proteklih osam godina, njegove reči se nisu poklopile sa akcijama. Ove nedelje je govorio o važnosti Evropske unije, ali zašto bi Britanci uopšte trebalo da obrate pažnju na njega“, zaključuje CNN.

(B92)