Sledeći ustav Turske treba da bude "religiozan", a sekularizam ne bi trebalo "ni da se pominje", rekao je u ponedeljak predsednik Skupštine Turske, Ismail Kahraman, prenela je novinska agencija Anadolija.

"Kao muslimanska zemlja, zbog čega bismo se povlačili od vere? Mi smo muslimanska zemlja, stoga, moramo napraviti verski ustav", rekao je Kahraman na konferenciji u Istanbulu.

"Pre svega, sekularizam ne bi trebalo da se pominje u novom ustavu", rekao je taj član islamsko-konzervativne Partije pravde i razvoja (AKP). Od dolaska na vlast 2002. godine, predsednik AKP Redžep Tajip Erdogan je pod pritiskom tvrdnji kritičara da želi islamizaciju turskog društva.

"Haos na Bliskom istoku je rezultat stavova koji - kao i vi - od religije prave instrument politike", oštro je reagovao na Tviteru šef kemalističke opozicije Kemal Kiličdaroglu.

"Sekularizam, gospodine Kahraman, postoji zato da bi svako mogao da svoju veru živi slobodno", dodao je on. Prisustvo religije u politici je dugo bilo tabu u Turskoj. Kao samozvani zaštitnik sekularnosti Mustafe Kemala, osnivača Turske Republike, vojska je intervenisala u više navrata da bi se sprečila "islamski opasnost".

Vladajuća partija demantuje Kahrimana

Vladajuća turska Partija pravde i razvoja demantovala je danas da namerava da uvede verski ustav i na taj način da ustavnim promenama ukine sekularnu državu. Saopštenje je usledilo nakon izjave predsednika Skupštine Turske Ismaila Kahrimana da je Turskoj, kao većinski muslimanskoj državi, potreban verski ustav, iz koga bi sekularizam morao da se izbaci. Predsednik Ustavnog komiteta turskog parlamenta Mustafa Sentop danas je izjavio da Partija pravde i razvoja ne planira raspravu o ukidanju načela sekularizma, preneo je AP.

Godine 1997, Generalštab je primorao na ostavku prvog šef islamističke turske vlade, Nečmetina Erbakana, mentora sadašnjeg predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Taj puč bez ispaljenog metka je nazvan "Postmoderni državni udar". Od ponovnog dolaska AKP na vlast novembra prošle godine, jedan od prioriteta vlade je da obezbedi Turskoj novi ustav koji će zameniti sadašnji, nasledjen od vojne hunte nakon puča 1980. godine.

Nekoliko puta su pregovori propali, poslednji put februara ove godine, tako što je opozicija odbacila uvođenje presedničkog uređenja koje zahteva Erdogan, izabran za šefa države 2014. godine, nakon tri mandata na mestu premijera. "Potreban nam je predsednički sistem" insistirao je predsednik Skupštine Kahraman u ponedeljak.