Kada je Ministarstvo odbrane SAD obavestilo kinesku vladu da će nosač aviona Džon C. Stenis sa četiri prateća vojna broda, stići u posetu Hong Kongu 5. maja, Peking je sasvim neočekivano obavestio Vašington da se sporazum i poseta otkazuju i da američki vojni brodovi ne mogu da pristanu u kinesku luku.

Američki politički analitičari odmah su zaključili da je takva odluka posledica sve učestalijih sporova između dve države u Južnokineskom moru.

Neposredni povod za otkazivanje posete jeste taj što se nosač aviona vraćao iz patroliranja Južnokineskim morem, gde je demonstrovao vojnu američku prisutnost, ali i to što je na njemu neko vreme boravio američki ministar odbrane Ešton Karter.

Tom prilikom Karter je najavio da će SAD pojačati vojnu saradnju s Filipinima i uskoro rasporediti novi kontingent vojnih aviona u toj regiji, čime je Vašington jasno dao do znanja da ne namerava da Pekingu prepusti nadzor nad Južnokineskim morem.

Krajem prošle nedelje, kada je Peking otkazao dolazak dela američke flote, Ministarstvo odbrane SAD objavilo je da je Kina uspešno lansirala moćnu superraketu. Ta nova kineska letelica može da nosi atomsku bojevu glavu i za nju američka vojska još nema protivoružje. Novo čudo kineske vojne tehnologije, čiji let koordinira specijalni satelit, može leteti brzinom većom od 10.000 kilometara na sat.

Vu Dži, šef Nacionalnog naučnog svemirskog centra, najavio je da će u sledećih pet godina Kina svake godine lansirati u svemir po dve takve i da će uskoro ta raketa moći sigurno da se vrati na zemlju.

"Za pola sata može da razori celi London", rekao je on.

Ove godine počela je najveća rekonstrukcija Narodnooslobodilačke vojske Kine od 1950. koja će, tvrde kineski vojni stručnjaci, omogućiti da se u svetu ponovno uspostavi ravnoteža snaga koja je nestala početkom devedesetih slomom komunizma u SSSR.

Predsednik Ksi Đinping pojavio se nedavno prvi put u središtu kineske vojske odeven u vojnu odoru kakvu je nekada nosio utemeljitelj moderne Kine Mao Cedung. Tom prilikom mediji su Đinpinga prvi put proglasili za zapovednika kineske vojske.

Novi vrhovni zapovednik kineske vojske Đinping započeo je reforme dramatičnim rezovima. Samo prošle godine demobilisao je više od 300.000 vojnika, a kineska vojska smanjila se na oko 2,3 miliona vojnika.

U isto vreme, Đinping je ukinuo sedam velikih vojnih baza koje su funkcionisale kao država u državi: imale su svoje škole, bolnice, hotele, novine, radijske postaje, pozorišta, orkestre, baletne i operske ansamble.

Takođe je pokrenuo i veliku akciju protiv korupcije u vojsci, u kojoj je, do sada, optužen i osuđen 21 general.

Do sada je kineska vojna strategija bila usredsređena na obranu od neprijateljske invazije, pa je zbog toga glavnu ulogu imala kopnena vojska. Ta je strategija nasleđena od Mao Cedunga koji je bio uveren da se potencijalni agresori mogu odvratiti od napada jedino s pet ili šest miliona vojnika. On takođe nije dopuštao ni razvoj velikih gradova tvrdeći da bi oni mogli postati lak plen u nuklearnom napadu.

Zbog takve strategije Kinezi su, po kvalitetu vojne sile, što više ne zadovoljava Peking, treći na svetu. Iako imaju brojčano najveću vojsku od 2.285.000 vojnika, 795.000 civila, 6.545 tenkova, 5.048 aviona, 972 ratna broda i 6.500 nuklearnih bombi, ispred njih su ipak i SAD i Rusija.

Umesto na brojnost kopnene vojske, Đinping je zajedno s kineskim vojnim stratezima odlučio da se od sada sve snage usredsrede na razvoj avio industrije i mornarice i stvaranje manje, ali supermoderno naoružane i mobilne vojske.


Tada će takva vojska moći da ispuni novi, veliki zadatak, umesto da se fokusira na obranu, kineska vojska mora biti sposobna da interveniše daleko izvan svojih granica, odnosno da se prilagodi svetskoj revoluciji ratovanja.

Taj proces transformacije mora se dovršiti do 2020. kada će kineska vojska biti osposobljena za vojne operacije na Bliskom istoku i u Africi.

Tako će Kina izaći iz vojne izolacije koja je započela za vreme moćne dinastije Ming u 15. veku.

(Telegraf.hr)