PRILIKA ZA DOGOVOR MOSKVE I VAŠINGTONA PROLAZI: Kakva čudovišta će stvoriti nastavak rata u Siriji?

Tokom 1980-ih i 1990-ih, američki Stingeri nisu pogađali američke avione, već je islamistička internacionala napala SAD malo kasnije, 11. septembra 2001. godine. Ali, to je bio značajan udarac koji je uveo Vašington u "začarani krug" koji traje već šesnaest godina i dobija novi zamah sa svakim ciklusom

Zapravo, postaju očigledne američke igre u vezi plana A, odnosno prekida vatre i političkog rešenja u Siriji. Barak Obama ima sve manje vremena da se pokaže kao "mirotvorac u Siriji". Potreban mu je uspeh pre novembra, a nije mu bitno šta će se dešavati nakon toga. Ispostavlja se da Plan B nema nikakve veze sa političkim rešenjem, jer podrazumeva povećanje isporuka novca i oružja "umerenim opozicionim snagama" koje se stalno pretvaraju u "ne-umerene". Planom B Amerikanci prikriveno prihvataju činjenicu da njihovi klijenti u Siriji imaju veoma sumnjive političke veze.

Ključna tačka ovog plana je isporuka prenosnih sistema protivazdušne odbrane (MANPADS) da bi se "umerena opozicija" branila od vazdušnih napada. Američka politika na Bliskom istoku je tako okrenula pun krug, i vratila se na isto političko raskršće na kome se našla 1986. godine, kada je "avganistanskim borcima za slobodu", kako ih tada Ronald Regan nazvao, isporučila protivvazdušno oružje, što je avganistanski sukob uvelo u novu dimenziju.

Imajte na umu da je "avganistanska Internacionala" formirana pomoću američkih (doduše i kineskih) isporuki oružja, bila predak Al Kaide i "duhovni deda" terorističke Islamske države, protiv koje se Amerika sada očajnički bori.

Amerikanci su u pravu kada ukazuju da je Al-Kaida, između ostalog, nastala i dobila materijalnu podršku od Saudijske Arabije. Ali oni namerno zaboravljaju da su oni sami stvorili avganistanski islamistički međunarodni pokret. Američka politika se zato vratila na istu tačku, sa gotovo istim saveznicima, istim idejama i istim neznanjem o posledicama, ali sa novom tehnologijom koja je čini izuzetno opasnom.

Većina glavnih aktera koji su uključeni u proces američke politike i propagande oko Sirije je negirala postojanje plana B, uz napomenu da će, ukoliko protivvazdušni sistemi i budu isporučeni, oni biti opremljeni sistemom koji će ograničiti oblast njihovog korišćenja. Ali, iako je negirano postojanje Plana B, neprijatan ukus je ostao. Svako je shvatio da plan postoji, ali da se do sada činilo isuviše rizičnim da se on obeloodani na višem nivou, umesto što je pripisan anonimnim izvorima "CIA-e".

Problem sa Planom B nije samo taj što će on dovesti do destabilizacije celog Bliskog istoka. Sama činjenica da se ova informacija pojavila, čak i u cilju propagande i vršenja pritiska na Rusiju (ili barem na Iran i Asada), pokazuje nivo geopolitičke neodgovornosti koja danas preovladava u Vašingtonu. Tražeći osvetu, američka administracija je prešla propagandnu crvenu liniju, brišući još jednu granicu u informacionom ratu, koju je bila oklevala da pređe čak i tokom vrhunca sukoba u istočnoj Ukrajini.

Pitanje koliko daleko će SAD koračati preko propagandne crvene linije je još u vazduhu. Ali moramo imati na umu da neodgovornost nikada nije "lokalna" - ili je nema nigde, ili je ima svuda. Mi ne možemo isključiti da glasine o Planu B postanu stvarnost kada ozbiljni ljudi budu raspravljali o prednosti i manama MANPADS i ostalog naoružanja.

Šteta je da SAD nikada nisu naučile lekcije iz istorije.Tokom 1980-ih i 1990-ih, američki Stingeri nisu pogađali američke avione, već je islamistička internacionala napala SAD malo kasnije, 11. septembra 2001. godine. Ali, to je bio značajan udarac koji je uveo Vašington u "začarani krug" koji traje već šesnaest godina i dobija novi zamah sa svakim ciklusom.

Talibani su prirodna deca američke i saudijske politike prema "avganistanskoj Internacionali", koja sada izgleda bezazleno u odnosu na ISIS. A mi samo možemo da nagađamo kakva čudovišta Plan B može da stvori.

Ključna stvar za plan B je to što američka politika u Siriji (i na Bliskom istoku u celini) postaje haotična, više orijentisana ka brzim rezultatima i mnogo više beskrupulozna. Pitanje je da li će Vašington naći snage da izađe iz začaranog "bliskoistočnog kruga" koji je stvorio.

A prostor za rusko-američku saradnju u sukobima u Siriji i Iraku se zatvara.

(Izvestia - priredio M. Đorđević)