Betina Gering, nećaka Hermana Geringa, Hitlerovog izabranog naslednika u činu rajhsmaršala, otkrila je da je radije birala da se steriliše nego da rađa monstrume.

Betina danas živi u Santa Feu u Novom Meksiku, unuka je čoveka koji je osnovao Gestapo, organizovao Holokaust i naredio napad na Veliku Britaniju tokom Drugog svetskog rata.

Ova 60-godišnjakinja, jedna je od brojnih potomaka nacista koji su otkrili na koji način su njihove porodične veze uticale na njihove živote.

I Betina i njen brat odlučili su dobrovoljno da se sterilišu.

"Podvezala sam jajnike sa 30 godina iz straha da ne stvorim još jedno čudovište", priznala je Betina.

"I sama ličim na svog rođaka, za početak oči, jagodice, profil... Ličim na njega više od njegove ćerke”, dodala je.

Njene izjave deo su dokumentarca o zaboravljenoj deci Trećeg rajha čiji su roditelji počinili neke od najvećih zločina u istoriji. Film “My Family, the Nazis and Me” (Moja porodica nacisti i ja) prikazuje njihovu borbu s tragičnom prošlošću koja ih i dalje progoni.

Mnoge od njih i dan danas muči prošlost i užasni zločini koje su počinili članovi njihovih porodica.

Ketrin Himler, jedna je od potomaka Hajnriha Himlera, komandanta nemačkog Šucštafela i Gestapoa, udala se za Jevreja iz Izraela, a najviše je brine kako će jednog dana svom sinu objasniti priču o njegovom ozloglašenom pretku.

"Ne mislim da sam nasledila njegov karakter, ali nosim njegovo ime. Imala sam samo 11 godina kada sam na nemačkoj televiziji gledala seriju Holokaust. Sećam se kako sam sedela za svojim stolom i plakala jer se ime Himler neprestano ponavljalo. To je bio trenutak kada sam shavtila da je moj deda bio jedan od najvećih krvoloka. Ali, ja nisam kriva za njegove zločine", rekla je.

Niklas Frank, koji je i autor nekoliko knjiga o stravičnim zločinima nacista, sin je Hansa Franka, koji je direktno odgovoran za smrt šest miliona Jevreja. Kao mali, gledao je mučenje zatvorenika u logorima, dok se njegov otac smejao.

— cousin roger (@rollingstoness3) April 24, 2016

"Mršave muškarce bi postavili na divlje magarce koji su se ritali, a malaksali ljudi bi padali. Ustajali su sporo i nije im ni upola bilo zabavno kao meni tada", rekao je.

" Za nas je to bilo odlično popodne, a posle smo pili kakao. To su usr*ni prizori na koje pomislim kada se setim svog oca. Noću sanjam leševe u logorima. Ta priča još nije završena”, dodao je.

Reditelj dokumentarca Čanoč Zevi navodi da postoje neverovatne sličnosti u njihovim emocijama. Neki od njih srešće se u filmu s potomcima žrtava.

"Ostvario sam snažan dijalog između dece počinilaca i dece preživelih. I jedni i drugi svakodnevno iznova preživljavaju Holokaust, nemoćni da nastave dalje svoje živote", rekao je Zevi.

(Dejli mejl)