Šiitska republika i sunitska kraljevina bore se za primat i stoje barem iza jedne od strana u Siriji, Iraku i Jemenu

TEHERAN/RIJAD - Dve neprijateljske islamske zemlje - šiitski Iran i sunitska Saudijska Arabija - bore se za primat i za to koriste ratove u Jemenu, Siriji i Iraku.

Bez obzira na to o kojem sukobu na Bliskom istoku se radi, Teheran i Rijad stoje barem iza jedne od zaraćenih strana, tvrdi Špigl.

„Kraljevina Saudijska Arabija, zaštitnik Meke i Medine, sebe smatra domom sunitskog islama. S druge strane, Islamska Republika Iran sebe smatra predvodnikom svih šiita, koji čine 13 odsto muslimana. Za obe zemlje religija je oruđe moći i upravo zato je u krvavom ratu u Siriji, koji ulazi u šestu godinu, kao i u Iraku i Jemenu, front upravo na liniji podele između šiita i sunita“, piše Špigl.
iran-saudijska-arabija.jpg
Foto: AP

Teroristi i pobunjenici

U Jemenu su na vlasti suniti, koji imaju podršku Rijada, dok šiitski pobunjenici Huti imaju podršku Teherana. U Siriji Iran podržava predsednika Bašara el Asada i optužuje Saudijsku Arabiju da sponzoriše terorističku Islamsku državu, kao i Al Kaidu.

„Svi ovi posrednički ratovi doveli su do potpunog haosa iz koga se uzdigla čudovišna hidra - Islamska država. Ironično, ova teroristička organizacija smatra i Irance i Saudijce svojim neprijateljima“, piše list.

U januaru je došlo i do otvorenog sukoba zbog pogubljena šiitskog imama Nimra el Nimra. Nakon toga odnosi su postajali sve gori, i to toliko da iranskim vernicima neće biti dozvoljeno da prisustvuju hadžu u Meki.

Hladni rat dve sile još se zakomplikovao otkako je Amerika, višedecenijski saveznik Rijada, poboljšala odnose sa Iranom.
iran-saudijska-arabija.jpg
Foto: Reuters

Ratna sila

„Dogovor s Teheranom o nuklearnom programu, ali i strateška saradnja u Iraku i Siriji preneli su važnu poruku: Amerika smatra Iran moćnom silom Bliskog istoka. Uspon Irana nije više političko pitanje, već realnost koju treba priznati. Iran je napravio neverovatan napredak u svemirskoj tehnologiji, postao je sila i u sajber-svetu, dok je razvio moderne tenkove, kao i balističke rakete srednjeg i dalekog dometa. A statusu sile doprinosi joj strateška lokacija koja omogućava kontrolu Persijskog zaliva, izlazak na Indijski okean, ali i vezu s Rusijom preko Kaspijskog mora“, piše Muhamed Nuruzaman, profesor međunarodnih odnosa, za portal Nešenel interest.

Špigl navodi da su obe zemlje u problemima zbog pada cene nafte, pa to olakšava ratnu retoriku.

„Da kojim slučajem dođe do pravog rata, iako ima manju teritoriju, Iran bi bio u prednosti jer ima veći broj oružanih snaga. Dve države, iako blizu, nemaju zajedničku granicu i neće otvoreno ući u sukob, ali će povećati stepen umešanosti u ratove u Jemenu, Siriji i Iraku. Zapad zasad pokušava da održi dobre odnose sa obe zemlje jer je svestan da nijedna nije idealan partner, a još manje poželjan neprijatelj“, piše nemački list.

JEZIVA PRAKSA: NEKA SE JAVI KO HOĆE DA UBIJA

Teroristima Islamske države, koji kontrolišu teritorije u Iraku i Siriji, ponestalo je izgleda ideja za ubijanje „nepodobnih“, pa se pojavio snimak koji pokazuje kako „čast egzekucije“ prepuštaju dobrovoljcima iz publike.

Oni su u iračkom gradu Ninivi zarobili grupu muškaraca i naterali ih da kleče, a zatim su pitali prisutne da li ima dobrovoljaca koji žele da pucaju na ljude koji su govorili protiv islama. Petorica tinejdžera su sa oduševljenjem prihvatila zadatak i pucala na zarobljenike.