Tokom rasprave o žalbi hrvatskih generala na presudu da su krivi za progon Srba iz Krajine tužioci ostali pri starom stavu

HAG - Predvodili ostvarenje Tuđmanovog plana.
Hrvatski general Ante Gotovina, osuđen 2011. na 24 godine zatvora zbog progona srpskog stanovništva iz Kninske krajine tokom i posle operacije „Oluja“ 1995, nije žrtveno jagnje, već član zločinačkog poduhvata, zaključilo je haško tužilaštvo juče tokom rasprave o žalbi ovog ratnog zločinca na presudu. Njegova odbrana tražila je od žalbenog veća Haškog tribunala da poništi prvostepenu presudu i oslobodi ga krivice.

Pored Gotovine, 15. aprila prošle godine, na 18 godina zbog istih zločina, osuđen je i general Mladen Markač, dok je Ivan Čermak oslobođen krivice.

Obarali presudu

Branioci Gotovine, Gregori Kiho i Luka Mišetić, tvrdili su da je u prvostepenoj presudi pogrešno utvrđeno da je granatiranje Knina, Obrovca, Benkovca i Gračca 4. i 5. avgusta 1995. bilo nezakonito i smišljeno za progon Srba, u sklopu udruženog zločinačkog poduhvata hrvatskih vlasti i vojske, na čijem je čelu bio Franjo Tuđman. Branioci tvrde da je to bio zakonit napad na vojne ciljeve i da je 95 odsto od 1.200 artiljerijskih projektila koje je Hrvatska vojska ispalila na ta četiri grada, a najmanje 900 na Knin, bilo usmereno na vojne ciljeve tokom „visokoprofesionalnih napada“.

Svesno gađali civile

Prema navodima odbrane, srpski stanovnici nisu napustili Kninsku krajinu zbog tog napada, već jer im je to naredilo njihovo rukovodstvo. Odbrana je tezu da su ti napadi pogrešno označeni kao nezakoniti zasnovala i na tvrdnji da „nijedan Srbin nije bio ubijen“ tokom napada.

Međutim, tužilac haškog suda Daglas Striger ostao je pri tvrdnjama da je područje Knina prekomerno granatirano. Tužilaštvo tvrdi da je jedina svrha granatiranja bilo maltretiranje civilnog stanovništva kako bi bili primorani na beg.

- Granatiranje Knina, Benkovca, Gračca i Obrovca bilo je neprecizno, a uz vojne mete bombardovani su i civilni objekti. Da je postojao udruženi zločinački poduhvat, svedoče i zakoni koji su uvedeni nakon „Oluje“, a kojima je proteranim civilima onemogućen povratak. Gotovina nije žrtveno jagnje, kakvim ga predstavljaju u hrvatskoj javnosti. On je učestvovao u nameri da srpske civile istera iz Krajine - tvrdi Tužilaštvo.

Lična karta zlikovca

- optužen za ratne zločine u „Oluji“ 2001, bio u bekstvu do decembra 2005, kad je uhapšen u Španiji, i od tada je u pritvoru Haškog tribunala

- Osuđen na 24 godine zatvora, iako su tužioci tražili 27 godina

- osuđen je za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu s ciljem trajnog uklanjanja Srba iz Republike Srpske Krajine tokom operacije „Oluja“ i posle nje 1995.

Gotovina: Ponosim se „Olujom“

U svom obraćanju Žalbenom veću Gotovina i Markač su rekli da nisu krivi i da očekuju pravednu presudu.

- Kao vojnik, ponosan sam na način na koji je vođena „Oluja“, ponosan sam na tu operaciju ne samo zato što smo pobedili već zato što su civilne žrtve i šteta civilnoj imovini svedene na minimum. Kao ljudskom biću, iznimno mi je žao zbog žrtvi civila - izjavio je Gotovina.

Potom se veću obratio i Markač, koji je izjavio da „nije planirao, naredio ni sakrio nikakav zločin“.

Višnjić uz generale

Hrvatski glumac Goran Višnjić pratio je raspravu pred žalbenim većem Haškog tribunala.

- Nisam došao ovde da podržim ratnog zločinca, već nosioca visokih odlikovanja, poštovanog general-pukovnika hrvatske vojske, koji je zapovedao u operaciji „Oluja“. U toj operaciji oslobođeno je selo mog dede i moje bake, i ja sam na tome zahvalan - rekao je Višnjić na engleskom jeziku i poručio da bi Gotovina trebalo da izađe iz suda kao slobodan čovek.