Nemiri širom Balkana podsećaju na činjenicu da se, i dalje, radi o politički i ekonomski nestabilnom delu Evrope. Protestvovalo se ovog proleća širom regiona, od Makedonije i Kosova, preko Crne Gore i Republike Srpske. Evropski zvaničnici u Briselu držali su se po strani, apelujući na “mirno izražavanje demokratske volje građana”. Konkretniji su evropski analitičari koji direktno ukazuju na uzroke nemira na Balkanu.

"”Ono što se dešava na Balkanu jeste frustracija naroda, i to na prvom mestu svojim političkim liderima za koje se smatra da ne rade u najboljem interesu svojih građana”", ocenila je za Agenciju Tanjug, Korina Stratulat iz Centra za evropsku politiku (EPC) u Briselu.

Pored kontinuirano loše ekonomske situacije, građane Zapadnog Balkana frustrira i gubitak nade u bolje sutra kao i nepoverenje u evrointegracione procese koji, prema rečima Stratulat, nisu doveli do konkretnih rezultata kada je u pitanju lokalna korumpirana i nekompetetntna politička elita. ”

"Ljudima je dosta neopipljivih rezultata. Oni su razočarani u činjenicu da niti njihovi politički predstavnici niti EU ispunjavaju data obećanja",” rekla je ona. Iako se Crna Gora i Srbija u Briselu i dalje, tehnički, vide kao lideri u procesu evrointegracija regiona, poslednjih par meseci najviše se govorilo o onim drugim ”liderima” u problemima, izazovima i nestabilnostima. ”Makedonija u ovom trenutku svakako predstavlja najveći izazov, bez jasnog rešenja za unutrašnju haotični situaciju.

"BiH je pohvaljena jer je napravila neke pozitivne pomake, ali ukoliko EU ne bude to znala da iskoristi, pozitivan trend nije zagarantovan," kaže Stratulat. Kada je reč o Kosovu, tamo je stuacija ostala jednako nestabilana"”, objašnjava ova analitičarka.

U Centru za evropsku politiku upozoravaju da su unutrašnja političko-ekonomska pitanja u zemljama sa teritorije nekadašnje Jugoslavije ”i dalje ozbiljna”, a u razgovoru za Agenciju Tanjug EU se poziva da odigra konstruktivniju ulogu u regionu: "”Šta nam to promiče kontroli ako se, uprkos činjenici da se demokratski principi stavljajuju u sam vrh strategije proširenja EU, demokratski standardi u regionu pogoršavaju ili stagniraju”", pita Stratulat i dodaje: ”"Zemlje Balkana svako imaju svoj deo odgovornosti kada govorimo u upravljanju i sprovođenju strukturnih reformi, ali vreme je da EU napravi procenu sopstvene efikasnosti i konkretnog ( a ne retoričkog) zalaganja u regionu".

Prema njenim rečima, nije tajna više ni u Briselu, ali ni na Balkanu da u zemljama članicama EU nema više entuzijazma kada je u pitanju novo proširenje, kao i da insistiraju na sve strožijim ulovima pristupanja. Kompleksniji uslovi i duži procesi evrointegracija opravdavaju se činjenicom da buduće članice moraju u potpunosti dostići evropske kriterijume i biti spremne da preuzmu obaveze članstva u Uniji. U Centru za evropsku politiku u Briselu upozoravaju da bi u procesu uspostavljanja ”balkanskih demokratija i ekonomija na zdrave osnove” trebalo da postoji više podrške i interakcije EU sa regionom, kao i da bi evropska ”čvrsta ruka” ”većoj meri nego do sad, trebalo da bude praćena ”brižnom rukom” koja pomaže.