Među zatvorenicima su najgori teroristi i kriminalci, pa čak i jedan Albanac sa Kosova Eljvir Duka.

Ministarstvo spoljnih poslova Meksika odobrilo je izručenje narkobosa El Čapa SAD-u, nakon što su dobili potvrdu da za njega neće biti tražena smrtna kazna.

Iako je El Čapo izbegao smrtnu kaznu, nema sumnje da će služiti doživotnu robiju, a mnogi nagađaju da bi kaznu mogao da služi u najčuvanijem zatvoru u Americi i jednom od najčuvanijih zatvora na svetu - ADX u Koloradu, koji zovu i Supermax.

To je inače zatvor u kojem kaznu služe najgori od najgorih, najtraženiji teroristi, ubice i kriminalci, a sistem u ADX-u je takav da je zatvorenicima praktično isto kao da su osuđeni na smrtnu kaznu. Između ostalih, ‘stanovnici’ zatvora su Džohar Čarnaev, bombaš bostonskog maratona, zatim Ramzi Jusef, koji je planirao bombardovanje Svetskog trgovačkog centra 1993. godine, potom desetine Al Kaidinih operativaca koji su odgovorni za brojne bombaške napade, među kojima je Abu Hamza al-Masri, desna ruka Osame bin Ladena. ADX je dom i Albanca s Kosova Eljvira Duke koji tamo služi doživotnu zbog planiranja napada na američke vojne centre, kao i više američkih ekstremista i ubica.

"Čim prođu kroz ulazna vrata, možete to videti na njihovim licima.... Tad ih stvarno pogodi. Gledate u lepotu Roki montajnsa u pozadini, a kad uđete unutra znate da ih više nikada nećete videti”, priča bivši čuvar iz ADX-a Robert Hud.

"ADX je život posle smrti. Odatle nema izlaska. Prema mom mišljenju, to je puno gore od smrti", kaže Hud koji je u zatvoru radio između 2002. i 2005. godine.

Većina od 400 zatvorenika koliko se nalazi u ovom zatvoru, 23 sata dnevno provodi u betonskoj ćeliji, koja je čitava od betona, uključujući i krevet na kom se nalazi tanki madrac i ćebe. Svaka ćelija ima sto, stolicu, krevet, WC, tuš… WC se automatski blokira i ne može se koristiti u slučaju da dođe do začepljenja, a tuš ima "tajmer" da zatvorenici ne mogu da izazovu poplavu u ćeliji. Svetlo u ćeliji se gasi isključivo preko centralne sklopke i njime upravljaju čuvari. Sve su ćelije otporne na zvuke, kako zatvorenici ne bi mogli da komuniciraju čak ni Morzeovom azbukom.

U ćeliji imaju jedan prozorčić koji dopušta ulazak malo svetla, ali zatvorenici kroz njega ne mogu da videti ništa osim zgrada.

"Arhitektura ove građevine kontroliše sve. Dizajnirana je tako da zatvorenici ne mogu da vide nebo. Namerno. Stavili su žice tako da helikopteri ne mogu da slete", objašnjava Hud.

Zatvorenici skoro da i ne komuniciraju sa bilo kim osim s čuvarima i zatvorskim osobljem. Kad napuštaju ćelije moraju imati zavezane noge, ruke i lance oko stomaka, a prate ih čuvari.
Rekreacija u kavezu na otvorenom omogućena im je jedan sat dnevno, ali ni ona nije puno veća od ćelija u kojima borave. Uz to, unutar kaveza mogu videti samo nebo. Da bi uopšte došli tamo moraju da prođu pored nekoliko stotina kamera dok se za njima otvaraju i zatvaraju metalna pomična vrata.

U nekim ćelijama imaju radio prijemnike i crno-bele televizore na kojima je namešten isključivo verski ili obrazovni program.

Pisma i razgovori se nadgledaju sve vreme, a zatvorenici mogu nakon nekog vremena da dobiju zatvorske poslove, kao što su čišćenje tuševa ili preseljenje među opštu populaciju.

Oni najgori smešteni su u H odelenje koje je pod posebnim merama sigurnosti. Njima je strogo ograničena sva komunikacija s spoljnim svetom, a smeju ih posećivati samo njihovi advokati i najuža porodica. Zatvorenici su tokom poseta odvojeni od posetilaca staklenim prozorom i komuniciraju preko telefona.
Svi lični razgovori se nadgledaju, a samo se pravni razgovori i pisana komunikacija s advokatima smatra privilegovanom i ličnom.

(Express.hr)