Čovek bi očekivao da poslednje reči budu žaljenje zbog svega, da osuđenik nije hteo da tako završi, nekakav "zbogom svete" ili kakav stih. Ali neki ljudi trenutak pred smrt iskoriste da naprave "dobru foru".

Mišel Nej bio je vojni komandant tokom revolucije u Francuskoj i Napoleonovih ratova. Nakon što je Napoleon 1815. definitivo potučen i po drugi put isteran u egzil, "maršala Neja" su uhvatili i sudili mu zbog veleizdaje. Postojala je mogućnost da ga advokat spasi argumentacijom da je on zapravo pruski vojnik. Ali Nej je to odbacio. "Ja sam Francuz i ja ću to i ostati", tvrdoglavo je insistirao.

Jedino što je tražio za sebe bilo je da 6. decembra 1815. zapoveda streljačkim vodom bez poveza preko očiju. I to su mu udovoljili: "Vojnici, kad vam naredim, pucajte mi pravo u srce! Ovo će biti moja poslednja naredba! Protestujem zbog svoje osude! Borio sam se za Francusku u stotinu bitaka i u nijednoj protiv nje... Vojnici, paljba!"

Gari Gilmor je na smrt osuđen zbog dva ubistva u dva dana tokom 1976. Pogubili su ga već naredne godine plotunom streljačkog voda. Kad su ga pitali za poslednje reči, rekao je samo: "Obavimo to." U filmu "Poštar uvek zvoni dvaput" inspirisao je Džeka Nikolsona, spominjali su ga u Seinfildu, Rozen, a po njemu je bend Police snimio i svoj hit "Bring up the night".

Džejms D. Frenč je bio jedini američki osuđenik koji je pogubljen 1972. uoči uvođenja moratorijuma na smrtnu kaznu u SAD-u do 1976. Bio je osuđen na doživotnu robiju jer je 1958. ubio motociklistu kojeg je autostopirao. Navodno zato što se plašio da počini samoubistvo, ubio je svog cimera u ćeliji. I zaista je "nagrađen" smrtnom kaznom. Na električnoj stolici rekao je novinarima: "Kako vam se ovo čini za naslov: 'French fries!'". Reč je o igri reči, "french fries" je pomfrit, a bukvalo prevedeno znači "Frenk se prži".

Dejvid Metjus pogubljen je 2011. injekcijom zbog ubistva 77-godišnjaka iz 1994. u čiju je kuću provalio. Dva puta ga je guverner spasavao telefonskim pozivom kako bi obrana dopunila materijale za pomilovanje. Treći put se guverner nije javljao na pozive, pa je Metjus slegao ramenima i rekao: "Mislim da je guverneru pokvaren telefon."

Džimi L. Glasa iz Luizijane imao je samo 20 godina kad je 1982. kao sitni kriminalac pobegao iz lokalnog zatvora i sa kolegom u begu ubio bračni par penzionera. Oko njegovog pogubljenja digla se velika buka, zbog okrutnosti smrtne kazne električnom stolicom. Ali, nisu mu pomogli. On je 1987. na stolici rekao: "Radije bih bio na pecanju."

Džordž Ejpl (Ejpl na engleskom znači jabuka) je 1928. pogubljen na električnoj stolici u Njujorku, a poslednje reči bile su mu: "Pa, gospodo, sad ćete videti pečenu jabuku."

Svojim ponašanjem uoči smrtne kazne plenila je i Marija Antoaneta 1793. godine.
Na centralnom zabavnom društvenom događaju u Parizu tih dana okupilo se nekoliko hiljada građana. Ona se dostojanstveno i kulerski pela stepenicama na platformu s giljotinom, da bi u nekom trenutku slučajno stala na nogu krvniku Henriju Sansonu. "Oprostite gospodine, bilo je slučajno", rekla je pre nego što joj je odrubio glavu.

(Express.hr)