Crkva je do sada priznala više od 130 euharistijskih čuda - odnosno pretvaranje hostije u telo, a vina u krv

Poslednje se dogodilo u Buenos Ajresu pre 20 godina kada je nadbiskup bio Jorge Mario Bergoljio, odnosno sadašnji papa Franjo.

Posle mise 18. avgusta 1996. u svešteniku Alehandru Pezetu prišla je žena i rekla mu da na svećnjaku stoji odbačena hostija. On je stavio u posudu s vodom i ostavio, a posle osam dana kada je sveštenik otvorio ormarić video je da se hostija pretvorila u masu nalik na mišićno tkivo. O svemu je odmah obavestio svog nadređenog kardinala Bergoljija, koji je zatražio da sve fotografišu. Na fotoghrafiji od 6. septembra, vidljivo je da se mišićno tkivo znatno povećalo.

Slučaj je čuvan u tajnosti sledećih nekoliko godina, a mišićno tkivo se nije raspadalo. Zato je Bergoljio 1999. naredio da se tkivo naučno ispita.Uzorke su poslali na analizu u Njujork.

Vodeći naučnici potvrdili su da je reč o srčanom mišiću zida leve srčane komore, a zbog velikog broja belih krvnih zrnaca zaključili su da uzorak pripada živom donoru.

Naime, tkivo bi bez belih krvnih zrnaca propalo, i u životu bi moglo da se održi jedva nekoliko minuta. Naučnicima su tek tada otkrili da su tkivo čuvali mesec dana u običnoj vodi, a sledeće tri godine u posudi s destilisanom vodom. Lekar koji je radio analize potvrdio je da za tako nešto nema nikakvo racionalno objašnjenje.

Papa Franjo susreo sa još jednim čudom prošle godine. On je posetio je napuljsku katedralu 24. marta i u druženju sa sveštenicima uzeo je relikvijar i poljubio ga, zgrušana krv potom je opet postala tečna. Kardinal Crešencio Sepe uzeo je relikvijar i rekao "da sv. Januarije sigurno voli ovog Papu jer je “već pola krvi postalo tečno”, što je nasmejalo papu Franju.
"Ako je krv samo napola postala tečna, onda svetac misli da smo samo napola preobraćeni. Moramo ustrajati - nasmijao se Papa. Nakon nekoliko minuta krv je potpuno prešla u tečno stanje. Vatikanski teolozi ističu da je papa Franjo prvi poglavar Katoličke crkve koji je bio svedok čuda svetog Januarija.

Šta je hostija

Vrlo važno mesto u euharistijskom slavlju pripada hostiji, hlebu koji sveštenik osvećuje na oltaru, zajedno sa vinom, koji ovim činom postaju telo i krv Hristovo. Sama reč dolazi iz latinskog jezika, a znači "žrtvu koja se prinosi". Od 14. veka koristi se hleb koji se prinosi na svetoj misi

(liminamortis.org)